Učitelj

214 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

чавањем. Ако се удубимо још више у наведене речи Русо-а, наћи ћемо да ово његово „добијање искуства на основу прим__љених утисака“, јесте оно, што се у педагогици зове саморадња. А саморадња у садашње време чини главну покретну полугу основног обучавања. Што Русо под васпитањем разуме и умно развиће доказује то, да п он сам говори о неопходности развића и здравог смисла у детета, који он назива шестим чулом човековим. „Ово шесто чуло -—— вели Русо — нема особитог органа, оно је сконцентрисано у мозгу, и осећања његова, чисто унутрашња, зову се појмови и идеје. | Количином тих идеја мери се обим нашег сазнања; прецизност и јасност њихова чине тачност ума; а вештина комбинирања и упоређивања њихових, зове се човечји разум“. Као што се види, ово шесто чуло Русо ипак не сматра за потребно развијати пре 12—18 године узраста!

Поглед Русо-а на улогу учења у васпитању објашњава се ондашњим рђавим начином предавања. Изучавање наука онда било је, поглавито, у учењу речи, у тубљењу њиховом, а одликовало се крајњом сколастичношћу. Предавањем ондашњим деца су много учила, но оно добијено знање није имало вредности, јер у добијању њиховом није суделовала саморадња дечја. (Судилачка радња мозга готово ни мало није вежбана, јер се је учење састојало поглавито у изучавању на памет одобрених учебника. Ма да поглед Русо-а на обучавање није баш потпуно правилан, но ипак на педагогику он је имао повољног утецаја. Он је приморао, да се деца чувају од одвећ разних умних радња, које су недостижне дечјем добу; он је обратио пажњу на штету раног школског учења. = То су заслуте Русо-а.

Основна мисао Русовљева јесте — васпитати човека, који _ на све гледа својим сопственим очима, осећа својим сопственим срцем, и руководи се у раду својим сопственим разумом. Једном речју, Русо тежи да васпшта природног човека, који би могао, враћајући се у друштво, остати слободан од недо-