Učitelj

ВАСПИТАЊЕ МАЛЕ ДЕЦЕ 215

статака ондашње покварене цивилизације. Свој систем Русо назива системом природног развића. Његов је идеал — ваститати човека самог за себе. „Емил — вели Русо — неће бити ни судија, ни војник, ни свештеник; он ће бити, пре свега, човек; п увек ће умети да буде бољи од сваког другог у свему што се захтева од човека; и макар куд га бацила суд. бина његова, он ће свуда и увек бити на свом месту“. Он никад неће пропасти, јер је научен подносити ударце судбине п чувати се; научен је живети, т. ј. научен је користити се својим органима, осећањима, способностима

У васпитању Емила разликују се четири периода: први период — право детињство, или оно доба кад дете још не уме говорити; други период почиње од оног доба, од кад се Емил научио говорити и продужава се до 12. године. Трећи период обухвата време од 12.—15. године ;' а четврти период, јесте време од 15 година до женидбе Емила. У последња два периода врши се учење. Ми ћемо овде разгледати ошпирније само прва два периода; т. ј. детињство Емила у данашњем смислу те речи, ма да Русо и трећи период рачуна такође у детињство.

У првом перподу васпитања Емила, Русо рачуна ненакнадну бригу матере и у ватреним изразима изјашњавао се за породични живот, који сматра као најбољи утук рђавим варавима. „Породични живот — вели Русо — чини оца и мајку потребнијим и дражим једно другом. Кад је породица оживљена, породичне бриге јесу најслађе занимање за жене, и најпријатније забављање за мужеве. Нека само жене поново постану мајке, а мужеви ће опет постати оцеви.“ Ка овоме он још додаје: „Кад нема мајке, нема ви детета. Међу њима су дужности узајамне, и ако једна страна рђаво испуњава те обавезе, то ће онда бити пренебрегнута и она друга страна“. Дете неће волети своју мајку.

Полазећи од свог правог принципа — неопходности доброг породичног живота — Русо показује мајкама потпуно

18»