Učitelj

878 "РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

93. — По многим школама уобичајено је, да ђаци замењују име наставниково са личном заменицом другог лица множине -— „ви“. Оно нам је „добро“ дошло од Немаца, који у томе налазе неке знаке учтивости. Тај је страни обичај код нас тако укорењен, да је многима старијим врло необично, кад га који млађи ослови са — „ти“. Међутим, ми не можемо да нађемо тај узрок: зашто може да ужива веће привилегије лична заменица другог лица једнине. Граматика нас учи да се име лица коме се говори замењује са „ти“ а кад их је више, онда са „ви“. На овај начин ми од једнога лица правимо множину, што је врло неправилно. И још нешто; по школама у којима се старији ословљавају са „ви“, у место са „ти“, ђаци много греше у мењању глагола са личним заменицама. Код таквих ће скоро увек да ви,“ јер дотични ђак није на“

буде друго лице једнине започето са „ За то бацимо оно што је туђе

учио своме господину да каже „И а и неправилно, па усвојимо наше, о...

94. _ Педагошко-народну пословицу „и право се дрво искриви кад на криву стоји“, могли би у васпитању да преокренемо, па да буде: „и криво се дрво исправи, кад на праву стоји“. — Кад ово кажемо онда мислимо на ђаке тихог и живог темперамента у школи; први су обично сувише несташни, а други мирни. — Поред осталих средстава, која су у васпитању дозвољена да се употребљавају противу несташних ђака, доста помаже и то, кад се несташан ђак постави да седи код мирног ђака. Исто тако доста помаже, у наставном напретку, кад се слаби ђаци поставе да седе код добрих, а нарочито тај случај може да помогне код ђака који ружно пишу или пртају, јер ту угледање игра велику улогу.

95. — По неки наставници питају ђаке са: ми, или — кажи ти мени. Ово је погрешно, а нарочито су оваква питања неподесна за јавне испите, јер по тако постављеним питањима изгледа, да дотични ученик има да одговори само наставнику и ником више. да то је, У таквим приликама, правилније да се пита са: кажи ти, или кажи нам ти: одговори — ти, или одговори нам на то ти, итд.

Исто тако по где-којим школама ђак, обично при рачунању, г0вори ја ћу да помножим, ја ћу да поделим, остаје ми, ја не могу (при одузимању и дељењу). И ово је погрешно, јер по оваквим одговорима изгледа да тако ради само дотични ђак и нико више. — Овакве одговоре изазивају обично погрешна питања: шта чмаш ту да радиш, итд. За то је правилније да се пита: шта има ту да се ради; како