Učitelj

406 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

На тај начин ти родољуби у Загребу потпуно су обавештени о сваком шегрту Српчету, а томе је најбољи докав да је од 100 примљених шегрта било 909; добрих Кад дете буде примљено за шегрта, долази у Загреб — ту мора доћи — и остаје ту неколико дана због тога, што држе над њим мали испит из науке хришћинеке и рачуна, а и да би га ту прешла жалост ва родитељима и кућом, те да првих дана нема господар с њим муке. Кад виде да га је жалост мало прешла, шиљу га у место господару којему су га наменили на занат или трговину.

Ну, с оним није престало старање о њему. Имају нарочите књиге које се тачно воде, где је који од њих, код кога господара, какав је и. т. д. Досадашњи резултати су ивврени.

Прошле године отправљено је око 600 шегрта на равне стране, и ода свуда долаве о њима врло повољни извештаји и тражење нових зегрта,

Ускоро ћемо донети и статистичке податке, колико је из ког места послате шегрта, колико на трговину а колико на занате и какве,

“5

КЊИЖЕВНОСТ

—еРеферати о домаћим ењигама.

„Православна Моралка“ за више разреде средњих школа, израдио Сава Теодоровић, свештеник, професор и катихета у кр. реалној гимназији у Земуну.

Одавно је утврђено искуством, да добар уџбеник олакшава труд и наставнику и ђацима. А како смо ми поприлично у томе скоро свуда оскудни, а нарочито у уџбеницима религиозне и моралне струке, код

толиких наших духовни академаца, — професора наше Богословије и катихета у гимназијама ; сасвим је природно, што је нашу пажњу скренула на се „Православна Моралка“ т. Саве Теодоровића из Земуна, чим је на свет изашла.

Госи. Теодоровића истина одавно познајемо по његовим радовима на црквеној књижевности, али су ти радови, и ако свагда добри, мањи. и у одломцима, да по њима и ако се могло судити о интелигенцији његовој у опште, ипак се није смео издати суд као стручњаку на по се. С тога, искрено да кажемо, стрепили смо при појави овога, сада у истини капиталнога дела у нашој релагиозно-моралној струци, још и с тога, што емо знали, да г. Теодоровић, није никакав духовни академац, већ прост семинарац наше православне Богословије у Ср. Карловцима. Та. стрешња, ето, задржала нас је, те нисмо одмах пожитали, да прве утиске које је на нас учинила књига г. Савина као