Učitelj

ЕЊИЖЕВНОСТ 401

стручну оцену изнесемо; нарочито јоши с тога, што се баш у исто време јавила и „Хришћане га Етика“ т. Пере Протића, те смо се 6ојали, да се у оцени г. Савиног дела не покажемо пристрасни, у колико ее и једна и друга јављају као школски уџбеници за ученике виших разреда наших средњих школа намењени.

Читали смо и једну и другу књигу и испоређивали, нарочито што је једна г. Протићева, као што он вели, рађена по програму наших средњих школа; а друга г. Теодоровићева за ђаке оностраних сред. школа, па је на крају крајева и наш суд испао у корист т. Теодоровића књиге и по самом градиву, и по начину излагања, и по самом распореду, да смело можемо рећи: да ће настава с овом књигом бити много лакша, а успех“много сигурнији, него ли са књигом т, Протића, која је, као што он тврди, по програму наших сред. школа рађена.

Ну ми не мислимо да се даље бавимо са књигом г. Протића, пошто је о њој критика свој суд већ изрекла; ми емо је дотакли само узгред да докажемо, како школа, ма како се звала, не даје патент на знање и писање ваљаних књига, нарочито уџбеника ; већ да. је знање својгна свакога оног који науку свакодневно прати, а за писање књига, да је поред знања нужно и наставничког искуства и другог школског рада, о чему нас утврђује и гг. Теодоровићева књига,

која је резултат не само његовог ваљаног знања и прибирања мате-

ријала из најбољих дела руске духовне књижевности и најпризнатијих. уџбеника римокатоличких средњих школа, него и плод његовог многогодишњег наставничког рада, по овој струци.

Тако одмах у самом Уводу писац нам врло лако и разумљиво излаже сам задатак Православне Моралке као науке, и објашњава нам њено име, доводећи ес истим у везу и постанак саме науке с моралу, још у оно доба, када је човек почео о себи мислити. Изложивши у кратко, но ипак зато врло јасно, да је та наука била развијена још у старих Грка и Римљана, писац нам уједно казује, да идеја моралности у њих није била, утврђена, у колико су моралне дужности одређивали према своме идеалу, који је био промевљив, напоменувши, да се морални идеал мора основати на темељу сталном, који могу дати само идеје религиозне као вечне, што су и сами стари Философи осећали, и то своје осећање изразили у речима: „да само онај може одредити какав има бити човек, који је узрок човековог бића“.

У одељку „Хришћански морал и морална философија“, писад је“ врло лепо изнео упоређење између моралне Философије и хришћанског морала, утврдивши несумњивим доказима, да је хришћанско мо-

: