Učitelj

502 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ ·

њем, даје детету мајка, Од ње први пут чујемо оне драге нам бајке п гатке; од ње се учимо осећању дужности и реду, учимо се свом матерњем језику, и задахњујемо љубављу према _ своме роду и завичају. Мајка је, више но ико, у могућности, да у детињој души одгаји све врлине и да у клици угуши код своје деце све зле навике и страсти.

Џа ипак, у колико смо и колико прилика могли видети брижне мајке наших имућнијих кругова, које треба да светле. примером, како лоше схватају своју дужност према деци у погледу њиховог душевног и телесног васпитања. Њихова је последња брига, да своју депу како ваља припреме за доцнији практични живот, како ће постати што кориснији чланови свога народа и друштва у опште,и како ће што лакше моћи одолевати свима незгодама, које на ЊИХ наиђу у касни– јем животу. Међутим, само се у једноме не може чинити замерка њиховој бризи и издашности. 'Го је оно њихово претерано старање, да децу своју претрпају са масом непрактичних и залишних играчака, које немају никаква циља, не одговарају дечјем развитку, вити их упућују на самостално размишљање п рад. Осим тога, код девојчица се још нарочита пажња поклања — тоалети. Најмодернији шеширићи украшавају главице малих кокета, које су добро обикле спољној углађености, афектацији и Финим манирима, а о моди, базару и добром тону с разумевањем могу узети реч. И када. тако дете изближе погледате, ви ћете се задивити, јер ћете видети да је оно по својим мислима, тежњама и осећајима. престало бити дете, и да на безазлене детиње игре, напвне приче из детињег живота и у Ат на све око себе гледа. с неког особитог, „вишег гледишта“

А шта је с васпитањем 7

„Познавати писмена, умети с погрешкама написати по неко писамце, када околности допуштају, мало музике п нешто Француских Фраза, а уза све то мало сујеверја —- 40– вољно је, јер у осталом може бити Моја каква му драго, "без духа, без карактера, ташта; површна“. |