Učitelj

НАШЕ ДОМАЋЕ ВАСПИТАЊЕ - 508

То што је речено за женску децу, у многоме може вредети и за мушкарце оних домова, који би, да је среће, требали да дају правац и буду узори правилног домаћег васпитања. Како такви примери у школи убитачно дејствују на млађани дух деце потребитијих родитеља, која оскудевају у тој спољној нагизданости, то ми сви врло добро знамо из сопетвеног искуства. А још када наставник није на висини свога позива, није једнак према свима ученицима, већ имућнијима. поклања већу пажњу, онда није никако чудо, што се код си-· ромашвије деце порађа незадовољство, што се у млађана срца њихова пре времена поткрада злоба и огорченост. Таки су примери омогућени у оним случајевима, када се на педагогију као науку и вештину гледа другим очима, те се омета њезина узвишена задаћа: да правилно васпита подмладак, да му душу облагороди и у опште припреми га тако, како ће па њега изаћи што бољи и кориснији чланови и свога нарола пи људства у опште. |

Деца сиромашних родитеља, који све време посвећују „насушном хлебу“, и немају, тако рећи, људског одмора, остављена су више сама себи у погледу домаћег васпитања. Дакле, о домаћем васпитању њиховом ве може ни бити речи, јер на њихово васпитање, као и на целокупни карактер, имају јачег утицаја остали чиниоци, које смо напред већ поменули.

Прва мана, на коју се деца навикавају још у раној младости, јесте — лаж. У осталом, по појмовима који данас владају у већем делу наших породичних кругова, лаж се и не сматра за смртни грех. Деца се врло брзо и врло лако навикну на лаж. У примерима за то не оскудевају. Та она се уче лагању не само од слугу и слушкења, сејиза и кочијаша, који у васпитању деце нашиг имућнији: породица мграју важну улогу, већ и од самих родитеља. Примери су за том многобројни и разноврсни. | |