Učitelj

614 ; РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

благодарност дечја према родитељима. Сасвим природно! До врелијег доба деца су све опробала; увећање задовољства живота немогућно је и тако им остаје да очекују само мутне дане. А нисам још чуо, да се ногод љути на своје родитеље, што му ови нису испуњавали сваку жељу за уживање у детињству него за учили владању собом и саморадњи; што су радости уживања, које су за старије године, заиста и остављали за позмије тодине, а његовом пано детињству пружили детињска уживања. Опет сасвим природно! Први је од свега раније окусио, науживао се п преситио сад му је све досадно и одвратно, а и неспособан постао, да се пробуди и опорави ма каквим радом, који би му донео радости. А ови пак очекују увек све веће радости, већа ужавања, која му није други пружио, него о којим може рећи: сам сам својим маром створио ово или оно.

Разуме се, ја нисам за Вас изложио угодан већ тежак пут, ако хоћете свога сина да доведете до циља т. ј. да он влада одношајима, које нађе, а не одношаји њиме Ја нисам пређутао дужности Ваше, него сам напротив изнео, како је васпитавање детета у овоме правцу скопчано са много тешких дужности. Већина родитеља не зна ништа о томе, колико добра може да створи својеј деци. У новом пак писму покушаћу, да Вам изнесем још једно опасно поље, где се може развити страст за уживања као и како би се и с тог поља васпитавањем могла сузбити, |

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

јање ђе те