Učitelj

ДЕБАТА У НАЧЕЛУ 101

1). Овај пут „концентричних кругова“ има то преимућетво, што упоређујући са садалњошћу износи прошлост, што баш и Методологија и Пеихологија захтевају, а што се опет „старим начином“ није чинило. Овим се путем знање концентрише, а тиме се развија она деновна — битна особина наше душе — синтеза.

2). Овај пут оснива се на начелу од „ближега к даљем“, и од „познатога непознатом сна штв сб позива и г. Стојаковић. Јер, да није тако, онда зашто би било оно, упоређење са садашњошћу 2 (познатим). Е

8). Овај пут „концентричних кругова“, оснива се и на дидактичком начелу: „Да ново знање треба довести у везу са старим“, што није случај код регресивног пута, који препоручује г. Стојаковић, „Јер од куд се може довести у везу радња кнеза Михаила, или ма који догађај из новије историје са догађајима, који су се збили за време цара Душана, кад они немају никакве везе! А сме ли се, и треба ли допустити у настави противан поступак педагошким ак«имама 2

4). Пут „концентричних кругова“ оснива се и на дидактичком начелу: „да наставу треба концентрисати“, што мало пре напоменух; и најзад,

5). Оснива се на начелима поступности и саморадње, што је најглавније, а и на начелу природности.

Међутим регресивни пут поред осталих мана, оступа и од начела поступности; јер, може ли се сматрати, да је то поступност, кад се од догађаја у 19. веку одмах прелази на догађаје 14. века“! (Је ли то поступност%) Нека на то одговори г. Стојаковић. Јер, кад се тражи битна промена у начину предавања неког предмета (као. што је овде елучај), онда се не треба ослонити на један педагошки принцип — на једно начело, — већ се по могућству старати, да се ти „нови начини“ оснивају бар на најглавнијим педагошким начелима; а још више старати се, да они (нови начини) не буду у противречности са аксиомама педагошким, као што је случај код регресивног пута у историји.

И баш они великани (Коменски, Песталоције и др. на које се позива г, Стојаковић и вели: „Новија Педагогија..... с правом је

_ огласила рат старинском механизму при учењу“ — баш ти великани, велим, не би се сложили с г. Стојаковићем, јер они су заступници начела поступности, природности и др. против којих греши г. Сто-. јаковић. И зашто се онда г. Стојаковић не обазре на сва та начела већ само на једно од многобројних 2