Učitelj

ДЕБАТА У НАЧЕЛУ 109

разуме оно што учи“. ЛЈакле, по том тврђењу излази, да се и Наука Хришћанска предаје рационално, где се године и не помињу(!); а Историја не, јер се „убија у духу свака самостална радња“ (!') (Ваља. да само за то, што треба онако дати појам о времену, како он предлаже).

Овде је очевидна заблуда. За љубав тога, што би деци било јасније време догађаја (по његову мишљењу) одступати и од основних педагошких принципа! (!) Има ли то смисла 2

Међутим и ја сам за то — а и сваки, ко разуме — да деца. треба што боље да схвате дужину времена; али сумњам, да ће то бити тодика тешкоћа, да ће се деци морати чак и графички представљати време! На што све тог И тако представљено време биће депи непојмљиво. Боље је оно упоређење са годинама дечјим, очевим или дедовим. Деци у !ЏШ. р. познат је појам о количини и броју 1000, а у ТУ. и преко хиљаде и ти су појмови — нема спора — јасни (јер су створени очигледношћу). И онда зашто се не користити тим знањем из Рачуна иу Историји, већ почети: „Пик Јово, ва ново 2“

Деца су радила из Рачуна и задатке с наименовањима (а количине појимају) и онда само треба уз број, додати и наименовање „година“ и готова посла. Ако би и то било недовољно, онда треба држати једно нарочито предавање о „Ппојимању времена“; а то ће ве вршити поређењем са већ познатим.

Деци је већ познато из Ш. р. да је од 1804—1813. г. био први српски устанак. (То је управо толико, колико је њима — ученицима од рођења до Ш. р.. Познато им је и то, да је кнез Милош први пут владао од 1815— 1899. г. (управо толико, колико је човеку, који ислужи стални кадар) и т.д. И тако индуктивним путем извести пдјимање времена до сто година — дакле један век. Пошто се то сврши, остало је готово: увеличати 100 са 2, 5, 4, 5 и т. д. и ето појма размаку тако дугих периода.

На завршетку сам. Држећи се принципа: „Да више очију боље виде“, ја изнех ово своје мишљење. На друговима је, да оцене, да ли је оно правилно или не. На завршетку морам напоменути, да сам се у овој „Дебати у начелу“, држао педагошког принципа: да историју човечанства треба проучавати оним редом, како се оно развијало; па тако и историју српскога народа, који је део те целине човечанства. То и нехотице признаје и г. Стојаковић кад вели: „Само брижљивим поучавањем најблиге прошлости“) можемо, постићи.

5) Курвив је наш.

Учитељ у 45