Učitelj

“ о 34 ШТО НЕ ВАЉА ПИСАЊЕ 118 захтева сарадњу свих радвика на бољитку основне наставе. Оно по важности долази на прво место, јер условљава сав остали рад основне школе.

„Јер ако писање и читање у основној школи не ваљају, онда не знам шта може у њој ваљати, и чему треба већу вредност дати. Основна ће школа своју задаћу извршити тек онда, кад спреми учеке за практични живот са што веђом писменошћу. Ако ђак основне школе, доцније у животу, не умедне сам обично писмо написати, или томе слично за своју потребу израдити, онда основна школа није за њ готово ништа учивила.

Али, ако основна школа своју сврху ве постиже, не морају учитељи бити криви. Они раде што се од њих законом тражи. Њихов ев рад сваке године оценом цени, а те оцене, до сад, казују, да су учитељи евакад радили и успео постизали. Кривица, је до самог схваБеног задатка основне школе. Мног' се хтело, много започело... А учитељи морају радити снако, како закон наређује (па чак и оно што не знају, као н. пр. ручни радг!). Ша ве само то, већ је и програм одређен и по програму сваки »џбењик и упуство написано, да се по њима у школи ради. И учитељи тако раде. Само кад се одреди остварљив задатак. .основне шкоље, кад учитељу буде одобрено, да сам одређује и план и програм, онда меже бити речи о учитељ. ској одговорносиа за неки неуспех, а дотле не.

Готово сви наставни предмети, који се у сеновној школи предају, имају колико толико своје поступности, али најглавнији и једини прави предмет народне школе, српски језик; нема никакве поступности. Посматрајте како хоћете.

Док се насови у наставном плану у старијим разредима ма њују, дотле наставна грађа у програму све више расте!

Тако је и са распоредом наставне грађе. Г разред мора да изучи сва штампана мала и велика; сва курзивна мала и велика и сва писана слова мала и велика! А шта је остало за остале разреде; То је пак узрок, што се ниједна не изуче како ваља, нити се доцније то може истински поправити, те рамље и читање и писање.

Далеко би ме одвело кад бих сву методику српског језика првтресао и све неноступности и махне изнео, то би, поред осталога, бао и сувише велики посао за ме. Око њега су обилазили и спрем вији и стручнији, за то грех им на душу, ако су то намерно чинили; а ако су мислили, да је она довољно расветљена, нека се после овога тога посла прихвате. Још није доцкан. То од њих с правом српски учитељи онекују. Моја је вадаћа да нађем узрок: за што не ваља