Učitelj

7116 РаспРаВЕ и чланци

Само је онај метод добар, кад су после сваког часа и ученици · весели и учитељ задовољан, јер види напредак. Код шчитавања је баш обратно. За све време шчитавања ученици ву и тужни и невесели, а учитељ је огорчен... То је пак узрок, што већина ради и сад гласним методом или што ће неки рећи „срицањем“ (али нека они не забораве, да је њихово шчитавање баш право, модерно, срицање). Метод шчитавања је онај баук од кога зазиру скоро сви наставници Т раз. Он је многе уплашио и победио, да они и сад дршћу, кад се сете рада у 1 разреду. Он је од најзанимљивијег рада начинио најдосаднији и најмучнији“).

Рад на Словарици треба да траје и много дуже и да се на њој што озбиљније ради, јер је она темељ ичитања и писања. И ако се рад на њој подеси, биће и читање и писање како ваља, а и врло лаким путем савладави. Кад се све из очигледне наставе и припреме за читање и писање сврши и до Словарице дође, онда не треба хитати и за недељу је дана прећи, већ на њој темељно радити и сваки дан давати појам само о једном гласу и слову, како је у упуству обележено по обрасцу за глас и слово е (само треба више примера за, раздвајање речи на гласове). На Словарици, дамле, треба да се постигне: 1.) разликовање дотичног гласа, 8.) појимање слова ти 8.) вежбање у писању дотичног слова. Тако радећи има се довољно времена да се деца упуте, да свако слово лепо напишу, а тада или мало раније) треба почети писање прописа: да се дотично елово, које се пи-_ сало на табли и таблици, пише и на хартији мастилом. Оно неће бита без махне, алиће се доцније постићи извежбаност, да могу лепо и реченице преоисивати. И овако радећи може се лако 10—12 прописа наџисатг. Мислим, да ће бити велика разлика између ђака, који је у [ раз. толико прописа исписао, и оног који за сва четири разреда није толико исписао. А где писање није као што треба, ту но може бити речи о другим писменим радовима.

Тек кад се сврше сва слова из Словарице редом, деца ће доћи до свести: да се цео малш говор састоји само 'из неколико гласова, и

+) Рад који је штампан у овом листу минуле године: „како се изводи данас «а како би требало изводити партију о зласовима у „уводним веџбањима за чита“ ње“, или основа за Нови Буквар“, очито је потекао са апсурдности метода шчитавања, а не са апсурдности аналитичко-синтетичког метода уводних вежбања за читање. Не знам како је овај рад примљен у учитељству, и да ли ће који његов савет послушати, Жалим што га не могу послушати, јер сам и сам на овом пољу доста експериментисао, те сам у начелу противан, јер се из животињских и при. родних гласова не састоји људски говор...