Učitelj

ПРИЛОЖАК ЗА ПОЗНАВАЊЕ НАР. ПРОСВ. У СЛОВИНАЦА 121

зивао је, од 1848 године, знатну делатност како у корист свога потлаченог и раскомаданог народа, тако и у корист свога сопственог стања. Међу словиначким учитељима вазда је било појединаца, који су се одликовали или као писци — књижевници (на пр. Ондреј Прапротњик), или као заступници свога народа, од кога су добивали, 4 од кога и данас добивају највиша достојанства, која народ у опште може дати. |

Како су се учитељи словиначки старали за школске и своје интересе, види се најбоље из тога, што словиначки учитељски лист, поред небројених сметњи, излази већ 40 година. То је „ЏЕК. Тоуагк.“

_ По примеру учитеља других народности у Аустрији, и словиначки су учитељи основали своја друштва, која су се после дужег договарања и многих неприлика спојила у једно средишно друштво (Ламећа, зјоуепајћ пснеђајаћ Феу). То средишно друштво обухватило је сва удружења словиначких учитеља, осим Корутаније, где се словиначки језик на школама веома тлачи и где словиначки учитељи без осетних казни не смеју признавати своју народност. Осим тога, средишно је друштво обухватило и хрватска учитељска удружења у Истрији.

Све до скора, међу свима словиначким учитељима одликовали су се својом делатношћу учитељи Доњ. Штајерске, који су били, а и данас су, најбоље награђени. У последње доба и крањески учитељи. нарочито љубљански, показују све више животне енергије, док су се пре одавали некој зачмалости. Па и по политичким назорима било је разлика између штајерских и крањеких учитеља. Оловиначки учитељи у Штајерској били су вазда одлучнији, напреднији, слободнијег мишљења, док су учитељи крањски мишљења више конзервативног, у много прилика клерикалног.

Но кад је вођство у Крањској пало у руке млађим учитељским снагама, када е године у годину. учесташе насртаји клерикала на католичко учитељство и на садању школу, тада су и крањски учитељи дошли до уверења: да су клерикали непријатељи школи и учитељима.

Од тога доба годинама траје више мање љута борба између словиначких учитеља и клерикала, која је за по неке учитеље била. веома кобна, пошто евештеници подбадаху против њих и народи власти. И та борба сваке године нахоли одзива на крањској народној скупштини. Али она у исто доба соколи словиначке учитеље, те е већом вољом приступају организацији, обраћају већу пажњу своме образовању и раде свима силама на поправци свога материјалног стања и свог друштвеног положаја. И тај им је рад од напретка.