Učitelj

130 РАСПРАВЕ. И. ЧЛАНЦИ

-— Оћу, оћу. Измирићу ја вас не бери бриге.

— Ама немаш нас, човече, шта мирити, кад се нисме ни свађали.

— Нисте се свађали, али ето човеку нешто криво па · се наљутио... А да ниси, почем, истуко његовог Маркића.

— Бог е тобом човече. Он ми је најбољи ђак!... Оно је дете на које човек нема потребе ни попреко да погледа, а камо ли да га казни.

— Е ко би му јако знао шта је деда Игњату, тек нешто има. Неће он банбадава да се наљути.

Учитељ слеже раменима.

— Колико ја знам, нисам га могао ничим увредити, Поштујем га и волим га. Радујем се кад дође к мени им поседи. Паметни човек, имаш с њим шта да разговараш...

· И тако прође школска, слава, први пут бев деда Игњата, Сутра дан председник га позва и он одмах дође.

— Камо си ти, деда Игњате, пита председник 7

— Ево ме.

— Јеси ли жив

— Жив сам' вала Богу.

— А камо си ти јуче школи #

— Што ћуг

— Па слава је.

— Немам ја тамо више посла.

— Како:

— Тако. Немам посла па мирна Крајина !..

РА зито деда Игњате 7.

— Тамо, ди се срамоте српски јунаци, ди се ови грде

"и каљају, тамо ја немам посла.

— А ко и' грдиг

— Ко би други, него учитељ

— Та није ваљад 7

— Кам' лепа срећа да није.

— А шта и' је грдиог Кога је грдио%

а