Učitelj

ЗАБАВА И ПУКА 7 ЧЗЕ

У том неко куцну, на судничка врата и унутра ступи учитељ.

Деда Игњат окрете главу, па гледа кроз прозор на шор. Шрави се да није приметио учитеља. У лицу се сав: зајапурио, а телу му обузе лака дрхтавица. Пето је: стезао 'и опружао песнице.

Учитељ се поздрави с осталима па приђе њему.

Деда Игњате, камо си ти, шта радиш2

Он једва окрете главу. Погледа га презривим погледом и ништа му не одговори.

Ти се нешто љутиш на мене, деда Игњате 7

Деда Игњат му загледа у очи. Унесе му се у лице и гласно викну.

— Јес' љутим се!

Учитељ се трже.

Што деда Игњате 2

— Па зар ти још питаш, дрхтао је деда Игњат.

Преко учитељева лица навуче се облачак. Он махну руком преко чела и косе.

— Ја не знам деда Игњале.

Деда Игњат га још боље загледа.

— Реци ти мени, јеси ли ти Србин 7

Учитељ се благо насмеши.

Бог с тобом деда Игњате! Од куд сад то да ме питаше Бог в тобом био, него ја те питам: јеси л' ти Србин Јесам, деда Игњате.

— Јок, рече он. Ти ниси Србин.

— Јесам, деда Игњате.

— А ја! Ти си Шваба.

Учитељ се опет насмеши.

— Нисам деда Игњате. По чему ти то мислиш да сам ја Шваба 2

По томе, што Србин не може оно говориити, што си ти твојим ђацима у школи говорио. По томе што Србин не може понижавати оно, што је наша светиња. Што Србин