Učitelj

925

неправилна радња, онда не знамо шта је. Ако ту није повреда закона онда не знамо где је.

Бројати године службе за поједине повишице од почетка службовања место од претходне повишице — противно чл. 33 данашњег закона о народним школама; тражити од овог наставника за пуну плату од 3000. дин., само 26 година службе и ако њему због разних других узрока треба више од 26 година; рачунати му у тих 26 година службе за повишицу и оне године које је он провео у привременој служби — противно и закону и здравом разуму; вршити превод на највећу плату од 3000 дин. у претпоставци као да је тај наставник отпочео своју учитељску службу са најмањом њој одговарајућом платом од 8300 динара док је међутим он почео службу са платом од 500 динара; обрачунавати, да је тај наставник добио две повишице за оно исто време, за које је време он, по ондашњем закону једва добио само једну повишицу; примењивати данашњи закон о народним школама у оно време када он ни постојао није, а поништавати оне законе који су тада у важности били; — раније извршен превод са класа на сталне плате сматрати за неважећи, а Устав и закон сматрати за непостојећи; — све то јасно казује, да извршени превод, код овог наставника, не одговара закону, а дата повишица да не одговара раду и заслугама настшавниковим. М колико још оваквих случајева има где је урађено другаче него што је требало, где је дато више него што је заслужено. А свему је томе хаосу криво оно бројање година службе за поједине повишице од почетка службовања место од претходно добивене повишице по члану 33. данашњег закона о народним школама.

Са овим смо мислим јасно утврдили да Министарство овога наставника није требало превести на плату од 3000 дин. не само на плату од 2300 дин., али, када је то Министарство ипак учинило, онда је оно овом наставнику дало више но што је требало више но што је он по закону заслужио за 700 дин.

У осталом, када је Министарство онаком применом закона, како смо изложили у прошлом нашем чланку „Одузимање права учитељима“ могло; толиким учитељима оду-