Učitelj

533

зива: слово. После овога објашњења нареди учитељ да сва деца изваде букваре и да сама сада нађу у буквару то слово о коме су они разговарали и које је он на табли написао. Када сва деца нађу то слово, ма то било по неки пут и уз припомоћ учитеља, онда им учитељ може рећи да узму писаљку или какво заоштрено дрвце и да оним редом састављених црта, како је учитељ писао слово на табли, они сада вуку изнад слова у ваздуху, или овлаш, по самом слову у буквару. Уз то повлачење деца треба сама себи да диктују: коса танка, коса дебела и доле савијена и т. д. према томе из каквих се црта састоји дотично слово. Одмах за овим деца ваде своје свескеи у њима пишу слово, а учитељ обилази и надгледа цео тај посао. Тада их пита шта су написали> Како се зове то кад изговорите, а кад напишете и тако понова утврди разлику између гласа и слова.

Писање ових издвојених слова, само је оправдано у самом почетку методне јединице, иначе у доцнијим вежбањима свако ново слово треба писати у речима. Ако је пак први час читања и писања, по овом буквару морају се одмах учити два слова упоредо у једносгавној речи: ос. У сваком даљем предавању, буквар је тако удешен, пише се по једно ново слов: ос — нос — пон — шоп и т. д. у склопу речи. По свршеном писању дотичног слова, децу треба учити да сама склапају речи из пређених слова, или већ познате речи из буквара да пишу у својим свескама.

Чим су деца научила да пишу бар два слова, одмах се прелази на читање. Тек што су деца у главном схватила како се пише дотично слово, одмах у продужењу истог часа учи читати и чита се све у таксту испод нормалне речи у буквару. Пред само то читање учитељ може ту нор-

малну реч написати на табли и заједно с децом прочитати је — згласити је што се може тачније и правилније. Ако је то први час читања, т. ј. први час зглашавања, кад се читају слова онда ту углед на учитеља много вреди. Деца подражавају као мајмуни и само учитељ нека вешто неколико пута покаже зглашавање, одмах ће деца схватити, јер су то и у општој припреми учили напамет без слова. Не

сме се слово по слово именовати па онда зглашаваши,