Učitelj

132

бивена стечајем. Та би правила олакшала рад писцима, а гл. ре ферентима одредила делокруг у коме се имају кретати реферишући о појединим уџбеницима. Правила би била компас. који не би дао могућности евентуалном лутању, него би се знао правац којим би се ишло. |

Св. Поповић, учитељ.

Б) Државни Савет и Министарство Просвете поводом тумачења

зак. одребе о повишицама. Државни Савет Краљевине Србије и т. д. Господине Министре,

Петар Петровић, уч. из Причиновића, жалио се Државном Савету противу Вашега решења од 29. априла 1905. род. Мр (15 због четврте периодске повишице плате.

Државни Савет нашао је, да ,„жалбено решење не одговара закону из ових разлога:

Кад је жалитељ, као што тврди уверење Министарства просвете од 21. априла 1905. год. ПБр. 7139., 1. новембра 1900. год. под владом закона о народним школама од 26. јуна 1898. год., добио трећу повишицу учитељске плате и од тада четири године. учитељске службе навршио 20. јануара 1905. год. под владом закона о народним школама од 19. априла 1904. године, онда је по члану 33. овог закона, стекао право на четврту периодску повишицу плате.

Но ово право жалитељево без утицаја је што нема осамнаест године учитељске службе, колико би, по наведеном чл. 38. требало да има, те да би му била на реду четврта периодска повишаца плате, јер овај распис законски, у вези са чл. 79., не може потрти стечена права жалитељу у путу признатих му периодских повишица под владом ранијих закона — чл. 36. устава.

Поред наведеног, оспоравању права жалитељу на четврту периодску повишицу плате, није било места ни с тога, што су жалитељу, приликом срачунавања повишице плате по наведеном чл. 13 признате све дотле добивене периодске повишице и по уверењу Министра просвете од 1. јануара 1905. год. ПБр. 2539. преведен на плату од 1700 дин. коју је добио признатом му трећом периодском повишицом плате по закону од народним школама од 1898. године.