Učitelj

21

„Историјска настава има велики значај и за друштвени живот, јер живот у општини и држави може само онај добро познавати, који га је посматрао у процесу постојања. А указујући нам да је за нас најбоље кад живимо у заједници, држави, она развија љубав према отаџбини“ (Ј. Гевс). Најпосле, износећи нам људе великог духа, јаке воље, јунаке, гони нас да им подражавамо. То вреди за дете толико пре, јер се оно лако одушевљава и с неподељеном радошћу участвује; дете има природну потребу да схвата појаве с осећањем.

Ма да историјска настава има тако велики васнитни утицај, опет она не даје оне резултате, који би од ње с правом могли очекивати. Врло слаб успех у овом предмету покренуо је педагоге још раније, да размишљају о томе, које би гра- | диво требало унети у историју и који би начин предавања био најбољи да се постигне жељени успех. Међу многим предлозима има их често најрадикалнијих и најсупротнијих, а један виђен немачки учитељ и методичар, Хајнрих Фре, тврди у „Неце Ваћпеп“ за 1897. годину, да историјска настава чак и није за децу, да прошлост за њих не значи ништа, да она живе у садашњости и најпосле како им недостаје чуло, којим ће разумети историју! |

(Сав покрет на пољу историјске наставе садржи ове 32хтеве: |. да се градиво у народној школи узме само из историје свога народа; 2. да се настава групише око главних историјских догађаја; 3. да се јаче наглашује садашњост, т. || да се даде више места новијој историји; 4. да се унесе градиво из науке о народној привреди и законодавству; 5. да се обрати пажња и полним разликама ученика и 6. да се место досадашње искључиво политичке историје обрађује и културна историја.

К овим захтевима, који пре свега имају у виду реформу наставног градива, долазе и такви, којима је циљ поправка наставног метода. Овога пута не мислим изнети нове тежње, већ ћу се задовољити ако узмогнем да учиним, да се за оно, што је добро, отвори већи интерес, да између многих питања расветлим једно, ито употребу извора у историјској настави, пошто у нас, у колико ми је познато, о томе није ништа писано, а по важности својој заслужује највећу пажњу. | о Е