Učitelj

226

врсна, у овом последњем смислу, истичу се, као најважнија | два њена типа, а ти су Герсонификација. и Метаморфоза.

Персонификација је првобитан процес. Он једначи суб- | јект са околином око себе, радикалан је и променљив. Тим | самим, што се овде хоће да се нешто изједначи са субјек- | том, који реагује на природу око себе, то се овде свакада полази од нас и оне особине, које су наше битно обележје, придају се другим стварима. Код персонификације се оживљује све, дају се психичке особине мртвим стварима, замишљају се у њима воља и разум, истиче им се циљ рада. Овакво стање духовно никада не постоји онде где се психички живот развио до логике и разума — Оно је за од-

расле и цивилизоване народе непојмљиво, али деца и при- | митивни народи дају нам довољно доказа да и овакво стање душевно може постојати. У делима етиолога, митологијама | старих народа, као и данас код деце и примитивних народа | "има довољно доказа за ово. Психологија деце показује нам, да ми сви „тај ступањ морамо преживити“ (Прајер). Дете | оживљује све као и примитиван човек; разговара се с лутком | као са малом бебом; од дрвета или каквога другога мате- | ријала прави коње, псе или волове и служи се њима — | у фантазији — као да су те начињене ствари жива бића. | Персонифкацијом је створено много митова, много празноверица, а такође и један велики део естетичких творевина. "Метаморфоза је ошшти перманентни и млогоструки процес; али она не полази, као персонификација од субјекта објекту, већ од једнога објекта другоме. Она се са- | стоји у пренашању делимичне сличности са једнога објекта | на други. Ова операција има две основе са којих полази, да би извела дотичну аналогију. Час се она ослања на сличностима, које су добивене опажајима и помоћу тога, што је слично код двају објеката, она представља један објект | другим. Тако облак може постати планином; планина не- | ком фантастичном животињом, а звиждање ветра кукањем итд. Час се оцет ослања на сличности, које су условљене осећањем и играју неку преносну улогу. Овде опажај изазива неко осећање и постаје његов симбол, његова ознака | и пластичка форма. Тако Лав представља срчаност; лисица | . лукавство; псето верност итд. „Све је ово“ каже Рибо |