Učitelj

305 ИЗ ХЕРБАРТОВЕ ПЕДАГОГИКЕ'

Међу свима природним бићима само је човек подобан за васпитање. Животиње се не могу васпитати, већ се могу дресирати.“ Васпштање је утицање на човека. Кад се за неког човека каже да је добро васпитан, онда се при том не мисли на његове телесне особине. Васпитањем се утиче на душу, а на тело само у толико, колико неговање тела посредно користи васпитању душе. Оно је, дакле, удицање на душу васпштаника. За васпитање је потребно много времена, јер се на њему мора много и разнолико радити. Ко почне какав велики, комплициран рад, он пре свега састави план, којега се мисли придржавати. То исто бива и при васпитању, „једној великој целини непрекидног рада, која ваља да је тачно одмерена од почетка до краја и при којој не треба пропустити ни једне погрешке““. Он се састоји у хотимичном правилном утицању на душу васпитаника. А да бисмо могли успешно утицати на душу, морамо је познавати. Ради свога оријентовања васпитачу је потребна Психологија; она је помоћна наука Педагогике. Хербарт о њој каже: „Психологија је васпитачева прва помоћна наука; њу морамо знати пре но што бисмо могли рећи, шта је правилно при ма каквом предавању.“

Кад неко што ради с размишљањем, он има одређени циљ, који жељи да постигне. И васпитач, дакле, треба да постави јасан циљ свога рада, који никад не сме изгубити из вида. С тим циљем ниједан поступак не сме бити у противности. Васпитач ће упутити васпитаника и даће му

' По овоме је раду држано импровизовано предавање 12. марта о. г. на састанку Моравског Учитељског Друштва у Ћуприји. Предавање је примљено и одлучено да се умоли Главни Одбор Учитељског Удружења да га одштампа у

Учитељу“ » Е Г.

2 Кубдег, пђег даз Беејепјеђеп Феј ТЛеге. 2. Ап. Гапсепзајса 1885. 85 те трећ, Сејзђечјеђеп дег Тјеге. Гере, Уен.

8 Нетбат, АПе. Рад. Натфепзћет-ово безатфацзсађе дер бећи еп Негђагћа, Х., стр. 28.

+ ураа вели да је васпитање утицање на човечијп душевни живот, чиме се томе животу даје одређени изглед.

5 Негђагћа зат. Хуегке, ХЕ, стр. 381.