Učitelj

003

може бити неморална. Обе се идеје односе само на форму моралности и могу се назвати формалним идејама.“

У даљем излагању етичких идеја прелазимо на волиционе односе између две различите личности. Воља А може да се управи другој вољи 5, да је сними или да тежи да је доспшгне у јачини. Тако се понављају исти расуци о идејама унутрашње слободе и савршенства, само с том разликом, што су сад воље подељене у две личности, док су раније биле само у једној истој личности. Тај нов однос воља изложићемо у идућем случају.

Трећа. идеја.

Богаташ сазна да се неки ученик труди и има воље да сврши започету школу. Он му жели да постигне свој циљ. Његов га сваки успех весели, а у бригу баца и најмањи неуспех. Помаже га новчано да доспе постављеној мети, и најпосле се радује, кад сврши школу. Зашто 6богаташ има воље, да све ово чини према своме љубимцуг Свакако не зато што му то доноси користи. Ну и ако му ово случајно донесе користи (глас доброчинца), воља не губи ништа од своје моралне вредности. Међутим, ако би

се добротворна акција појавила као излив частољубља и |

каквих личних мотива, губи морално обележје. Чисто доброчинство налазимо нарочито код Песталоција. Као што знамо, он се бринуо за сироту, напуштену децу, а помагао је и све друге невољнике, колико је год могао. Сматрао је да је највећа жртва, нешто најузвишеније помоћи другоме у невољи и беди. То је чинио несебично, не тражећи за себе користи. Често је са сиротињом делио последњи новчић. Шта више уделио је неком просјаку сребрне копче са својих обућа, па их затим везао сламом. Једном је приликом ишао пруском краљу у Невштател, да би га задобио за своје идеје, ма да је био веома болестан и у путу се често обнезнањивао.“ Песталоције беше (како је забележено на његовом надгробном споменику): „Све за друге, ништа

' Неки педагози сматрају да је идеја унушарње слободе пзлишна. Нега, тивно томе 2Џеу, АПсет. рћи. ЕбиК, стр. 263. У идеји савршенства пориче се самосталност. Упореди: Нагтепођет, Отпдђегте стр. 177. негативно АШЉт аппађећгеп дЧег ајсет, ЕбИК, стр. 188. п Дет, Ајсет. рћи. ЕПиК, стр. 265.

2 ката Зејитља,, безећ РАг. ТУ., стр. 104.