Učitelj

594

за себе“. Ово незаинтересовано, несебично прилагање туђој вољи, којој је нужна помоћ, неограничено се допада. Али може бити и обрнуто. Неки ученик нпр, види да његов друг добрим одговорима и уредношћу тежи да стече поверење наставника свога и омета га у постизању циља. Сваки његов добар одговор производи у овога завист, а сваки погрешан радост. Шта више наводи га на немарљивост и неуредност, даје му могућности за то и у толико се више радује, у колико расте веће неповерење наставника према њему. Таква воља, која тежи да спречи туђу вољу у постизању циља или се радује њеном неуспеху, безусловно се не допада. У њеној ружној слици појављује се злурадост или пакост (обележја нечовечности, нехуманости), кад се неко сневесели, ако ко други постигне известан циљ, ма да га он сам не жели, не може постићи, или кад је противу постизања циља не зато, што он не би могао постићи, већ само да овај не постигне. Ко се посвети туђој вољи несебично, незаинтересовано, ко се дакле жртвује за њено добро, ставља се под под идеју доброте (љубави). Од ње највише зависи шта се обично разуме под лепотом душе. Идеја доброте или љубави најјасније се истиче у хришћанској љубави: „ЉЉубште ближњега свога као себе самога. " Љубште и непријатеље (воља); благосиљајше и оне који вас куну (израз воље речју, жељом); чинште добро и онима "који вас мрзе (дело).“

За постанак доброте од велике је важности неговање симпатије. која се јавља у два облика (сажаљења и сарадости). Симпатија је од исте вредности за доброту, од које је дечја безазленост за унутрашњу слободу. Саосећање се. јавља само у тешњим круговима и ону школи постаје доброта. У породици, завичају, околини итд. доброту треба нарочито развијати, а одатле се може распрострти у даље кругове. Пошто је саосећање од толике вредности за постанак и успевање доброте, то се морају још у раној младости неговати нежна осећања и тамо, где се не сусрећемо ни са каквим психичким и волиционалним бићем, као што су биљке и животиње. Нашом немарљивошћу и непажњом биљке не смеју увенути, нити пропасти. Животиње се не смеју мучити, ма колико морале служити човечијим потре-