Učitelj

567

целога света, свега човечанства. Зато и одсадањи радови његови не носе више карактер национални него општи, космополитски.

Веома би нас далеко одвело, кад бисмо ређали сав рад Коменсков на „пансофији“, којој сеон био предао сав. Јер то није време од неколико година или једне две деценије него рад од пуне половине века; и то није рад на дохват, него рад систематски, исцрпан и неуморан. Зато ћемо изнети још само важније моменте из живота и рада овога необичнога човека.

Године 1638 Коменскога позову у Шведску, да тамо уреди школе по својим принципима, али он одбије овај позив, наводећи, да пред њим стоје много важнији послови који се тичу добра целога човечанства. После три године он добије позив од енглеског парламента,! да тамо дођеи продужи свој рад на „пансофији“. Овај позив он изнесе „браству“ и оно му одобри овај одлазак, надајући се отуда добру и за своју ствар. И 1641 Коменски оде у Лондон. О томе сам он прича овако: „Кад изиђе мој „Претеча Пан· софије (Рапзорћае ргодгти5) и већина научника одобри моју замисао, добијем ја позив од Самуила Хартлиба, да одем у Енглеску. Пријатељи ми ово одобрише и ја стигнем у Лондон на сам дан јесење равнодневнице, и тек ту сазнам, да ме је позвао парламенат. Но он убрзо би распуштен због изненадног одласка краљевог у Шкотску, те ја останем у Лондону целу зиму. Тада написах „Стазу светлости (Мта [ис5) то јест истраживање начина како ће се светлост науке и мудрости најпосле распрострти на све људе и народе“. У том се искупи и парламенат, па чим дознаде да сам дошао, он ми поручи да причекам докле он посвршава неке хитне државне послове па ће после из средине своје изабрати неколико учених људи, који ће ме саслушати и упознати се с мојим плановима. Још ми обећаше, да ће ми ставити на расположење неколико учених колегија и сва потребна срества за тај посао па и за неколико учених људи са стране, ако буде потребно. МИ кад ми поменуше неколико коле.

1 Ово је био онај парламенат, који је у ПИЈЕ познат под именом „дугачког парламента“.