Učitelj

268

гија нпр. Сабаудеум, Винчестар и Чилзеум, и поклонише њихове приходе, мени се учини, да ће се ускоро остварити план великога. Веруламца о стварању једне међународне научне колегије, која би имала да се брине једино "о унапређивању науке. Али у том букне устанак у Ирској. који нам поремети све планове и ја бих принуђен да се вратим у отаџбину, Ту сад добијем писмо од племенитога Лудвика Гера' из Шведске, које ми је слао чак у Лондон и којим ме позива да дођем к њему, обећавајући ми све што буде потребно. за моје студије....“

На овај позив Геров из Шведске Коменски одговори, да он није сам, него да уза се има и секретара свога и да мора имати барем једнога научника, који ће му помагати у његовим пансофским радовима; а да би се морао споразумети и с члановима „уједињеног браства“. Но кад Гар за све ово одобри помоћ па па Коменском пошље и путни трошак, чланови општине пустише Коменскога, с препоруком, да се не прима никаква друга посла сем рада на

пансофији. 4 · „Кад стигох у Шведску (у августу 1642), прича Коменски, нађем свога добротвора у Норкепингу код куће. Он ме прими веома љубазно, и, пошто неколико дана проведосмо у разговору, он ме упути државном канцелару Оксенштерну и ректору упсалског универзитета Јовану Скиту. После четири дана разговора с њима они примише моје пансофске и дидактичке предлоге, особито први, звани „бели орао“, који се више одушеви мојим замислима него и један од научника европских. Он ми рече: „Још сам у детињству запазио, да у данашњем начину учења има нечега усиљенога, али нисам знао где запиње. А кад сам се после бавио у Немачкој као посланик, нисам хтео да пропустим а да се не упознам с Волфгангом Ратихом, који се тада баш бавио поправком ове методе у Немачкој. Зато га позовем к себи и почнем питати о његовој новој методи. Но место разговора овај ми пружи једну велику књижурину.., Кад сам је после прочитао, учини ми се, де је он. недо-

1: Гер је био богат трговац жољандски, који је сам могао да наоружа п издржава читаву флоту, а у ово време живео је у Норкепингу у Шведској. Он је потпомагао сваку напреднију идеју и свако племенито предузеће, те га с тога Коменски п назива „добротвором Европе“.