Učitelj

974

замислима Коменсковим, али је имала да се бори с огромним тешкоћама. Прва је била, што није било штампаних књига и свих потребних научних срестава. Друга и још већа је била, што није било спремних наставника, него је Коменски морао и њих да спрема. Трећа је, пакост и злурадост, која се увек јавља у свету кад ко почне нешто ново и боље од онога старога. Четврта беху сами ученици, који беху скупљени из свих сталежа, који су се међу собом мрзели. Па при свим овим тешкоћама ова је школа била најуређенија, најбоља и најчувенија не само докле је Коменски у њој радио него и за дуго после њега. Она је била уређена интернатски и сви су предмети били заступљени онако како их он предлаже у својој Великој Дидактици. Али је доживела само потпун „тривиум“, а више одељење „квадривиум“ на жалост није ни отварано. Са смрћу Ракоцијевом прекрати му се и брига о уређењу школа у Угарској па и о овој школи. Коменскога су међутим позвали други послови и он се врати натраг у Лису.

За време ово Коменски је не само израдио тачан план о уређењу школе у Шарош-Потоку и правила о владању и животу у њој, него је написао и „Оживели Форциус“ или вештина како ће се из школе истерати леност и немар и код учитеља и код ученика; драматизовао је своја „Врата у језике“, те су их ученици представљали у школи на опште допадање; а кад је ово овако добро примљено, он је израдио још седам других оваких позоришних комада за ученике. Али му је највеће, најважније и најчувеније дело из овога времена „Свет у сликама“ (Отба ртстиз), који је штампан тек после три године у Нирнбергу. Овим је делом не само дао омладини најлешшу и најкориснију лектиру, него је најбоље и практички показао, како се везују речи за ствари а у недостатку ствари за слике њихове.

Коменски се вратио у Лиси на позив општине своје, да поради на уређењу њеном. Но чим је дошао и отпочео рад на овоме букне рат између Шведске и Пољске, и Шведи прегазе сву Пољску па заузму и Лису и спале је. Ту поново изгоре не само кућни намештај Коменсков него и богата књижница и многи списи његови. О томе ево како јадикује он сам: „Тек што се повратих из Угарске у Пољску, где сам као изгнаник нашао био уточишта, и почех на миру