Učitelj

976

године изиђоше у четири велике књиге елегантнога издања

„Ј. А. Коменскога скупљени дидактични списи“ За овим су. се низала друга дела једно за другим с таквом брзином, таквом тачношћу и неуморношћу, каква се, вели један његов биограф, ретко виђа и у младића од 20—30 година.

И овде би нас далеко одвело кад бисмо ређали све књижевне радове његове из овога времена. Коменски је остао у Амстердаму све до смрти своје, ато је година 1671. | Кад се сетимо да је у Амстердам дошао 1656, онда излази да је у овоме граду сада провео пуних петнаест година И то беху Коменскове најмирније године и године најпло днија рада.

Од нових дела да споменемо само најглавнија. Прв је „Светлост у тами“ (Гихап (епеђи5), у којем прориче, да. ће свет овај пропасти а настати нов. „Свет је овај, вели, покварен сад као и у очи потопа, особито хришћански, а. највише немачки... А Бог ово више неће и не може трпети; него ће раздражити народе једне против других, настаће ужасан покољ и у томе ће сви изгинути. Тада ће нагрнути | други народи са севера и истока те ће примити право хри- | шћанство онда ће људи бити бољи... Друго му је, много важније: „Саветовања о поправци. људских прилика“ (Пе гегшт ћитапагит етепданопе соп-. · зшНано), који је почео још 1644 у Лиси, па је по свој при-. лици тај почетак изгорео, и које се сматра као крајњи циљ. и завршетак пансофије. То је дело довршио и штампао овд 1666 под именом „Опште пробуђење“ (Раперег55). Овд износи, да је општи спас у уједињењу. Уместо толико разноликих мишљења и тако супротних тежња ваља да дође једнакост у мишљењима и тежњама, уместо судара и за-. Ј плета, који долазе из заблуда и незнања, ваља да дође про- | стота и просвећеност, а место силе слобода. Јер, кад је сав. свет хармонија, зашто онда, вели, не би могло да буде хар- | моније и међу људима и народима2 А да се ова хармонија | или јединство постигне, на томе ваља да раде заједнички | филозофија или наука, религија. или вера, политика или управа друштвом или народима. Општа просвећеност донеће једнаке мисли и једнаке тежње, те се људи неће оволико разликовати међу собом, и онда неће ни бити |