Učitelj
577
међу њима оволико разлике, подвојености, поцепаности и омразе....!
Најпосле долази спис, којим је Коменски, осећајући да му се приближује крај утруђеном животу, завршио свој преобилан књижевни рад.“ То је његово чувено „Општ песеззапшт“ („Једно само потребно“). Коменски се овде прашта са светом, и ово је у неку руку последња воља његова. На растанку с овим светом овај велики и необичан човек учи све, како је све пролазно, све ништавно, све варљиво, све споредно; само је једно главно, једно стално, једно потребно, а то је: уједињење с Богом. Зато учи свет, да се не заварава ситницама и споредностима. А у последњој глави ове своје знамените књиге вели овако: Јо
„Испричах све странпутице рода људскога; па зар сад да не испричам и своје сопствене2... Била је воља Божја, да ми подари срце, које је жудело да послужи општем добру. И пошто му је угодно било, да играм јавну улогу, ја ово морам и учинити, да би они што су ме сматрали за углед вредноће и неуморнога рада могли на мени видети, како се може грешити и при најбољим намерама, те да се из ових мојих успомена науче да то не чине и сами.
„Зато хвала Господу што је хтео, да ја целога живота свога будем човек од жудња. Па ако ме је кадгод и пустио да залутам којом странпутицом, он ми је опет помогао да изиђем на прави пут... И тако сам после безбројних жудња за опште добро опет постигао оно што сам желео, те да сада заједно с Давидом могу узвикнути: „Ево радости моје, што сам уз Господа!“
„Рекао сам већ, да сам сва своја дела предузимао из љубави према Господу и његовим ученицима; а, нек је проклет сваки онај часак живота мојега који нисам тако употребио !
„На првом месту долазе моја усиљавања око поправке наставе. Неки мишљаху, да се то не слаже с чином богослова. Али зар Христос није спојио ово двоје, кад је љу-
У Колико је далеко Коменски ишао у својој панеофији види се и из тога, што је мислио, да се не само могу измирити и ујединити све хришћанске секте, него да се могу и мухамедавци превеети у хришћанску веру, те је зато п намеравао да Свето Писмо преведе на турски, али није могао да нађе помоћника за овај посао. А предговор што га је био спремио за овај превод чува ее и данас,
# Бергер је набројао Преко сто разних дела Комепскових.