Učitelj

840

локаној и отвореној клисуро-котлини, сада узаној долипици кроз коју тече река Сала. Варош је збијено насељена, типа је оних народно немачких вароши, које се не удаљују и избегавају средње вековна обележја, нити их је дах новог времена из темеља изменио... Кад бејах у спуштању од станице ка вароши, портир пружи руку на лепу вилу—кућу и рече: „Мег моћи Ргогесзог Наеске!“. Учинивши само неколико корака по том, угледах и какву је улицу посветила Јена имену његовом — одмах ону крај дома му, оивичену подигнутим и одгајеним лугом, који у се својим зеленилом обухвата улицу са обадве стране надносећи се нед поток цементираног корита по коме су разбацани. крупни шљунци да жубор праве. Јена броји до 40.000 становника, главним верским обележјем — протестанти.

Јена!... помен овог имена све од доба Наполеона | и кроз деценије друге половине Х1Х столећа, па на овамо — из дана у дан, буди и изазива разне утиске и историског и културног сећања, која су имала живот европског друштва. Тај спомен, та сећања, а притом и нека виша и дубља осећања и намере будућности, пренете су и преко океана допирући до крајњег истока земљине кугле. И, док код једних изазива и црта сигнал за подигнуће основице оне громовске снаге која је и ако не сасвим разрушила а оно саградила бедем, да силу и моћ разних Наполеона шукне корак два, заустави, погна назад, па преко Ватерло-а преда острову св. Јелене а преко Лајпцига доведе Седану... дотле код других буди помисао на развиће интелекта и душе човекове.

Када би Немцу пришанули на ухо, ма и шапатом летњег ве. трића што креће ужежени зрак те трепери пред очима, име „Јена“ његово ће лице пренути ведрином јер у свести његовој неће изазвати само појам о једној вароши његове Домовине, где су Шилер, Гете и остали, ђаковали, певали, професоровали, и славили народ свој — већ и над све то, оно Њихово узвишено „Уједињена Немачка!“ То јој у истини признаје све од реда што носи обележја немачко, па чак и противници вемачког народа.

Оно исто што срп. историја гледа и налази у пропасти Кочине Крајине, то и немачка види у поразу пруске војске 14-Х-1806. Као год што су Срби у Кочиној пропасти поучени, да је роб кадар и могућан борити се удруженом снагом противу суровог господара тако су и Немци из овог пораза извукли наук — „ујединимо се!“ То нам доказују они сви, а понајвећма сведоче Бизмаркове речи изговорене 1892 на пијаци јенској: