Učitelj

891

' (на крају слога). А то је г. прото забележено на стр. 9. Загледајте боље, па ћете наћи.

Још замера, што сам казао, да се слово „шч“ чита и „шт“. А тако је било и у Јосићевој Читанци, а тако у ствари и јесте.

Слово „ижица“ чита се као „и“. Ено примера на стр. 9. (ред | 9. озго): Кир и т. д. а чита се и као „в“. Ено примера на стр. 9. (ред 8. оздо): Август, Левин. А да се ово слово не индентификује са словом „л“ види се из примера: Август, Левин. Примери пак: Павел, Левит су штампарском грешком испали такви. Ту место слова „В“ треба да дође „ижица“, јер је тако у рукопису.

Славо 6 чита се и као „е, и као „је“, зато је тако и стављено. Тако је и у ранијим Читанкама било. Примери: Ефес, Ева, Елеазар, Емануило, Елиаким, Египат, Епископ и Јевреји, Јелисавета Јегда и Т. д.

Истина је, да сам прећутао казати и имена словенских слова, а то из простог разлога, што налазим, да то ученицима основних школа није ништа потребно. И много штошта друго је прећутано, из разлога, што овај предмет (као саставни део Српскога језика) има да се савлада највише за 30 часова, те је баш зато потребно било изоставити све оно, што је излишно. Каква је корист од тога, што ће дете знати име свакога слова, кад му у читању то ништа не треба. То је и из српског правописа давно избачено. Нигде у мојој Словенској Читанци г. прота није нашао писаних словенских слова, нити ће се деца учити, да их пишу, те према томе неће ни бити „занимљиво знати“ како ће учитељ казати деци да напишу „јаћ“, „ја“, „ју“, „кси“ и т. д. пошто то ни један учитељ неће казивати ни једном ђаку. Словенским словима неће у основној школи ни једно дете никад ништа писати, већ само читати.

Читајући критику г. протину, сваки ће се уверити, да он нема ни појма о томе, како се пишу уџбеници за основне школе. Он тражи да у Словенску Читанку уђе и такав материјал, који се може дозволити само у Богословији и вишим школама. Он је требао најпре да проучи програм и наставни план за Словенско читање, па тек да се упушта у критику. Па зар то није брука за једног професора учитељске школе, да он још и то не зна, у ком се обиму учи Словенски језик у основној школи. Кад би се тражило од основне школе оно, што он мисли, онда би за тај предмет требало не један час недељно, но 83 до 4 часа.

Нисам казао како се зове знак над скраћеним речима зато, што налазим, да то није потребно, исто онако, као што г. прота

59%