Učitelj

10

Колосални досег нашег географског хоризонта у по-

шљедним деценијама, ког је проузроковао полет свјетске трговине, па она многа научна путовања и колонијалне тежње модерних велесила. побудише у образованом свијету пажњу и за антрополошку науку, која је донде била једино ствар научних кабинета и забава учењачких кругова.

Растењем интересовања за стране земље расло је упоредо и интересовање за њихове становнике. Кад узмемо у руке данашњу страну и нашу журналистику, опазићемо, да је интересовање за туђе народе захватило врло, врло дубоког коријена.

Па и развој праисторијског испитивања и усавршавање зоолошко-анатомских наука много је допринијело за по-

дизање антрополошке зграде; јер скаро сва бијолошка

питања у пошљедњој својој инштанцији дотичу се човјека. Многи се чуде, да је Антропологија, науча о човјеку, тако доцкан постала засебна научна дисциплина, јер шта је

човјеку ближе него ли испитивање своје сопствене „феле“!

Разлози за ово многоврсни су. Ми ћемо изнијети само најглавније :

1) Мора се признати, да није било шире основице у емпиријско антрополошком знању, ког нам није могао пружити Средњи Вијек. То се могло постићи тек у ХМ. стољећу, који се одликује својим великим и многобројним путовањима

за испитивање земаља. 2) Осим тога много је муке стало док се није у бупак

шћерала она глупа религиозна традиција, која строго за: рањује, да се 5ресез [лото стави под микросконско 07, као што се то смјело учинити са осталим групама органског свијета.

Што се из Антропологије избацило антропоцентричко гледиште, и завела непристрасност и објективност у нашем мишљењу треба да се захвали чувеном инглеском учењаку Чарлсу Дарвину! који је доказао, да сеи при испитивању човјечанства може узети ножић критике, природне методе,

без да се плашимо њезиних конзеквенција. 3). Природан развој антрополошке науке кочило је и

ПН 1 Сћатев Ратот, Тће Пезеепе ог Мап Апа Зејехбоц та Кејабол [0 4: КеХ. _- („Мет 5 Катопа Воокз“, Мет 2 Вакег, Хеју хотк • Гопдоп, 1906.»