Učitelj

269

Тоња се поправила; након пола године добила је врло добро место, па је и сама своје питомце учила лепим манирима“. |

Ову причу прича мати својој ћерци од осам година, којој су већ додијали „лепи манири“, и кћи чувши причу, рече: „Мамице, разумела сам да се од малена морамо научити реду и уљудности!“ На то мати рече: „Ти си моје паметно дете!“ — Како се читаоцу свиђа цела ова ствар»... Разуме се, ја не поричем да су „лепи манири“ добра навика, и мени је много пријатније ако мој сусед за столом нос не брише салветом; али проповедати да „ни знање ни таленти“ не могу ни да се пореде са „лепим манирима“, о томе уверити младу и разумну девојчицу, и за то употребити такве доказе какав је онај о отказивању погодбе, а не такве, који би имали какав виши морални разлог, не истаћи јасно сву мртву, ситну, и по форми јадну страну такозване аристократске а по суштини мештанске (буржоаске) средине, која свој живот проводи у таквим маленкостима, а међутим дати јој и некакав ореол: — ето, то значи кваршти млада срца.

_Бељински каже: „Тек што се на свет појавио нов становник, нови члан огромне човечанске породице, а већ му нуде фини отров покварености, отров који уништава семе добра и у младој, анђелској души усађује трње егоизма и ништавило у смеровима, жељама и тежњама! И све се то чини без пакости, искрено, често с чистим жељама за добро“. — „Да, говорите деци и о уредности, о спољашњој чистоти, 0 племенитости манира и понашања према људима; али потребу свега тога изводите из једног општег и чистијег извора, а немојте изводити из конвенционалних захтева друштвених слојева или чинова, изводите их на основу узвишености човечјег позива, и не из конвенционалних појмова о пристојности, него из трајних појмова

о човечанском достојанству“. С рускога К. Цветковићева. _ (Наставиће се)