Učitelj

292

лошка, остеометричка и антропометричке опите. Овдје се развија саморадња и воља за научне ствари. То нам особито лијепо показују амерички универзитетски штуденти и народни учитељи.

Корисна етнографска испитивања проф. РПг. Цвијића треба да се што прије попуне овим антрополошким експериментима. Ова Нова Антропологија треба што прије да добије своју столицу на биоградском, загребачком и софијском свеучилишту. Што прије треба да имадемо Антрополошки Лабораторијум, који би био у свези са Географским и Психолошко-Педагошким Инштитутом, што се несмотрено строго дијелим у Европи и у Америци. Антрополошку наставу треба још у средњим школама предузимати, а особито у Учитељским Школама, спајајући је

са Експерименталном Педагогијом и Психологијом.

Х

Завршна ријеч.

Из ово неколико ријечи може се човјек увјерити какву огромну улогу игра'модерна наука о човјеку. Из ове Нове Антропологије мора се развити нова Педагогија, која ни у чему неће бити налик на садашње педагошке куле у ваздуху, и на метафизичке шпекулације садашње.

Чувени, сада већ покојни, инглески филозоф: Дер. берт Спенсер утро је пут тој новој Педагогији. И као год што ће нам Хеклова нова монистичка филозофија отворити очи, тако ће нам и Нова Антропологија, са својом примјеном на практични живот, отворити нове путове и врела за ново морално усавршавање наше. |

Проф. Хекел потпуно право има, кад каже, да ће нам та реформисана Антропологија пружити руку помоћи, да. се истргнемо из жалосног и биједног стања друштвенога варварства у коме смо данас до грла запали, покрај свог многог хваљења цивилизације нашега вијека. На жалост, вели проф. Хекел, оно је цијела цјелцата истина, што Алфред Уолес вели на свршетку свога путописа:

„Ако успоредимо наше гигантске напретке у физичким наукама и њихову практичну примјену, са социјалним стањем нашим, видјећемо, да је наш систем владе, наша па-