Učitelj

260

са најобичнијим стварима мора да потражи књигу; чаки кад његова околина не би била сувише заузета, ипак би му могла мало помоћи, јер и они сами сувише мало мисле о тим, свакодневним и, како се чини, врло простим стварима, и о којима ипак ваља знати врло много па да би се могло одговарати на вечита, ако и елементарна, питања радозналога детета.

Већ и сама та практична страна ствари таква је, даће. бити немоћна свако теориско одрицање књиге за мању децу. Главно питање и није никако у томе, јесу ли те књиге потребне, него какве треба да су. Је ли књига добра она не може бити од штете ни у практичном ни у теориском смислу. · Јер, ако се само ствар добро разгледа, сви протести противу „дечје“ књижевности потичу само из околности што су „дечје“ књиге у опште врло рђаве, како пре педесет година, тако и данас. Да су добре зар би протести били „умесни 2

Главни недостатак тих књига у томе је, што њихов смер никада није да децу уче, него да их поуче, што им не даду да мисле него их приморавају да мудрују, рачунајући пре свега на њихову мољ расуђивања, коју она немају, док би требало да рачунају искључиво на њихово уображење. На крају крајева све то којешта у књигама за мању децу своди се готово искључиво на превласт моралнопоучнога елемента, на отворено дридиковање о моралу, што се меће просто у све што је написано за мању децу. О морално-поучноме елементу у дечјим књигама писало се тако много и тако стварно, да је мене готово стид понављати. овде сва таква мишљења којима се толико превртало и обртало. Међутим ипак, према суштини питања које сам овде узео, врло је потребно поменути што-шта из тих мишљења. Мала деца немају наравствености, моралне свеста, она имају само инстикте, добре и рђаве. Према томе ако