Učitelj

262

Међутим његова се лакомост појачавала тако, да се више није могао од тога уздржавати. И како је све своје новце потрошио, то је дечак најпре почео продавати своје одело, а кад је и тога нестало онда... Сав уздрхтим што морам да вам кажем ово: покрао је свога господина.

Али свако дело изиђе на видело, а пре а после, и дознадоше о овоме: па да би избегао казну овај младић седне на лађу и упути се у Источну Индију,

Ма да је на тај начин избегнуо човечју казну ипак није могао избећи божју: лађа на коју је он путовао разбила се о стену, и преступника су прогутали вали“.

Помислите докле може да доведе лакомост за слаткишем! Ова је прича узета из Кампеове „Дечје библиотеке“, али је има и у Новиковљеву „Ђетскоме Чтенију“. А то су књиге којима се, ако се читалац сећа из пређашњега чланка! заносио у своме детињству С. Т. Аксаков, премда баш те приповетке са моралним поукама нису му се особито свиђале.

Име божје аутори морално-поучних прича врло често потржу, и врло често залуду. Наведена прича написана је пре сто и више година, а њену основу налазимо и у савременој дечјој књижевности. Тако један писац прича живот једнога врло неваспитаног и лакомисленог дечака, отац није предузимао ништа да би га поправио, и тако, — „пошто га земаљски отац није умео или није хтео узети у своје руке, то напослетку небесни отац, не хотећи да мали пропадне, био је приморан да га подвргне једном сасвим особитом васпитању“. Ове свечане речи наговешћују то, како је дечак допао у друштво неких Цигана, који су га изучили врачаријама и опсенарству. И сад, ето, то је прст божји.

Разуме се да тако измишљене и намештене приче могу имати утицаја само на врло неразвијену и глупаву децу; иоле разумнија само им се смеју. Овде се и нехотице се-

" Вид:ти „Просветни Гласник“ за септембар и октобар о.г,