Učitelj

334

пуно слаже са назорима комисије, други је део одговорио негативно, а неки нису ни одговарали на послата питања. У другом

су делу књиге изреке старих и савремених педагога о принципу слободне наставе и васпитања.

Да су сви чувени педагози штитили дечју слободу, слободу њиховог индивидуалног развитка, ослобођење тортуре, у многоме и моралног понижавања, којима је дете било спутано и оковано у јавним школама, — довољно је познато. Но, сем Лава Толстоја, ниједан педагошки писац није објављивао и штитио принцип слободне наставе и васпитања овако, како се сад жели постићи, Т.ј. да се самом детету остави пуна слобода да оно само бира не само предмете које жели да учи, него и методе свога образовања.

Тешко је веровати да ће се наћи мислиоца — педагога или непедагога који би се сложили са мислима г. Вентцела, које је истакао у предговору своје књиге, о којој је реч: „Кад би деца наилазила на праву слободу у свом развишку ч кад би била васпитана и обучавана у правом смислу тих речи, а не да се дресирају у намери прилагођивања друштвеном режиму, који сад постоји, — онда. би ц социјално чипање као и многа друга која су с њим у вези давно ц давно била решена.“

Као што се види г. писац и сувише прецењује своју идеју и њен значај преноси чак на област социјалних питања, а овамо није још довољно доказана ни у области наставе и васпитања.

Ну ипак понављамо: свеколика литература о слободној настави и васпитању једино је корисна само зато, што служи интересима борбе против данашњег школског режима, а ни за шта друго.

Свет.

В) КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ

Учитељски календар за год. 1908. Г. Богдан Ђурђев учит. у Земуну издаће и наредне године свој Учитељски Календар. У позиву на претплату г. Ђурђев вели да ће овај календар садржавати тачан Шематизам свих срп. учитеља и да је Министарство Просвете препоручило исти за књижнице народних и учитељских школа. Цена ће му бити 1.50 дин.

Г. Мил. Вукићевић секретар Држ. Савета прикупио је знатан број разноврсних одлука Државног Савета по предметима расправљања у Државном Савету од 1902. до септ. ове године па је све ове одлуке средио у једну књигу под насловом Збирка одлуна