Učitelj

340

пидлачи и не циција, него одмах и подиже школе. На местима где су измешани католици и православни, Министарство подиже школе у средини католичке насеобине.

Што Земаљска Влада није хтела чинити, наумила је да учини интелигенција српска у Босни и Херцеговини. Учитељи и Академска Омладина почели су оснивати аналфабетске курсеве, и за кратко време они су се распрострли кроз целу земљу, у многим градовима и селима. Друштво Просвјета дало је на ову сврху новчану суму од 2000 круна.

Али Земаљска Влада ни ово није хтела допустити. Не само да се сама не стара о народној просвети, него убија и приватну инициативу, спречава друге да то раде. Налазећи и у најневинијим актима српских првака политичку опасност за своју власт, она је и у аналфабетским курсевима видела политичке намере и издала је једну драконску наредбу. На основу ове наредбе, она тражи од свих оних који желе држати аналфабетске курсеве педагогаку спрему и тако забрањује Омладини са великих школа и многим учитељима да држе курсеве. ПШросвјеша је протестовала противу ове наредбе, али узалуд: Влада је под 5-1Х ове године одговорила на тај протест остајући на своме старом гледишту. ИМ како тада, тако и данас. У томе се стадијуму налази питање о аналфабетским курсевима у Босни и Херцеговини. Надајмо се да ће га Српска Народна Скупштина која је у своме просветном програму истакла радикалне реформе и слободоумне идеје умети решити противу воље народних непријатеља а у корист српске просвете.

Литање о учитељским цертификатима. — Као што је забележено у прошлој хроници о овоме питању, В. Пр. Савет је попустио до крајњих граница. Пославши једну млаку молбу Министру, Савет је изабрао и нарочиту депутацију која је имала задатак да оде у Беч и да усмено обавести Министра о саветском становишту. Депутација је требала да оде за осам дана. Међутим, изабрани изасланици нису никако ни отишли, него су, тек после месец дана, отишла место њих друга лица, лица која у овим приликама имају много мање потребнога ауторитета. То је био још један доказ више о неодлучности В. Савета и Влада га је искористила: осећајући се јача, она се показала куд и камо одлучнија и непомирљивија. Решена да од учитеља направи лутке, она је нагласила понова своје захтеве: да учитељске сведоџбе при сваком намештању и премештању мора видирати и дотични котарски пре-