Učitelj

963

сцене без узајамне органске везе, пи према томе изазивају најмешовитије утиске којима је промашен смер написа.

Сва та брига за нарочитим начином излагања долази отуда, што писци с једне стране имају јаку жељу да децу поуче, а с друге, не мање јаку тежњу, да их поуче забавно и пријатно, утичући на њихово уображење. И баш ради тога уображења служе се овим начинима. Али ту је велика погрешка. Истина у мале деце је јаче од свега развијено уображење, она нису у стању да приме апстрактности, њих привлаче само слике и прилике и појаве. Али ваља знати да се слике и прилике не налазе само ту где се траже за спољашну форму којом се имитира бајка и кажа –- њих одиста има и у правоме животу, то се зна. Кад, например, причам о мравима или челама ја имам да истакнем сличност бар спољашњу њихових неких радња са радњама човековим, и да приморам читаоца да као човек осећа радост и узнемиреност тих мајушних створења, — а то је доста па да утиче на детиње уображење. Кад се на тај начин даде животињи човечја душа, — а у томеим јест право схватање животињскога света, који као што знамо има такође извесног душевног живота, — онда се то слаже и са науком, и изазива утисак какав и треба да се изазове. ИМ то ће бити оно што се толико тражи сликање и представљање. Такво представљање неће дати да са стварност побрка са бајком, нити ће дати да претегне бајка а да пропадне стварност у предмету.

Како би се то могло писати — то је друга ствар, ту не помажу никаква упутства; то је ствар знања и дара. Али у сваком случају душа сваке књиге за малу децу и њено главно оружје, — то је језик. Он мора да буде угледан, оригиналан, уметнички, жив, тачан, али прости појмљив без нарочитих објашњавања. Такав је, нарочито, језик у Андерсена и Н. П. Вагнера. Али како је то веома редак дар боље је да о њему и не говорим више него што сам већ казао, јер не би било ни од какве користи: ваља потражити саме примере, угледе и на њима неговати и образовати свој укус за речју. Али само ни писац који хоће да пише за малу децу, ни његов критичар који прима на себе да му књигу оцени, —— не треба никада да забо-

раве на ову погодбу што се тиче језика. Јер ординаран