Učitelj

365 ПЕДАГОГИКА

Као примењена етика и психологија — д-р Арт Зјејег —

(Наставак) а) Психолошки основи наставе.

Пошто воља као што нам психологија казује претпоставља осећаје, представе и осећања као услове који је проузрокују и као садржину рада и хотења; даље, пошто енергија хотења битно зависи од помоћи или препреке из животне сфере мисли и осећања, то је јасно да васпитање мора имати у виду и обраду ових страна душевног живота, а тако је исто јасно да оно може утицати и на садржину морално-религиозног характера. Овај васпитни задатак решава настава. Као посредно васпитање има настава да створи поуздане услове за постанак добре воље. С тога настава ради да оне у васпитанику које су постале искуством и опхођењем, испита и прошири, да их разјасни и уреди. Те масе представа настава испитује да би после могла на основу тога а по плану зидати нов свет искуства. Наставна сфера дејствовања јесте круг представа, а најближи циљ: знање и способност васпитаникова. Као васпитна настава не сме никад неговати и умење као циљ као што то чини стручна настава, јер није сигурно да ли је то од вредности по циљ или не, пошто само знање за себе није од моралне вредности већ само воља која то знање употребљује. „Знање је део, карактер је целина.“ Сва знања и способности, свако теоретичко позивање уопште које условљава васпитну наставу мора ићи у прилог образовања морално-религиозног карактера, и сваки облик круга мисли мора служити као средство да створимо у васпитанику оно стање духа и осећања којем је нужна претпоставка добре воље.

Какав круг мисли може утицати на образовање праве воље2 Моторне моћи које покрећу нашу вољу јесу осећања која стоје у најтешњој вези са представама. Оно ће знање условљавати јаку вољу које се оснива на тачном, разговетном и трајном сећању, које (знање) лежи у духу као ницаво семе, које продире дубоко у осећање и као живо

УЧИТЕЉ 25