Učitelj

369

решава наука о настави помоћу психологије. Овде се узимају као основи: психички принципи о узајамном дејству представа, асоцијацији, репродукцији и аперцепцији, препони и потпори тока представа, особито психолошка начела о постајању групе представа „ја“, јединства личности. Ови принципи захтевају да се поједина наставна градива не расматрају и не обрађују одвојено једно од другога, већ у своме јединству, као потребни делови једне систематске целине. Разни елементи за образовање морају долазити у што је могуће веће узајамно дејство, а нарочито морају у најтешњи однос према етичко-религијском градиву; ови елементи морају добити и достојно место у наставном плану а према величини свога васпитног дејства. Овим се многоструким преплетањем и уткивањем маса представа ствара прилика за многострука нехотимична понављања, аперцепција се у учењу потпомаже и интерес буди, постиже се једноставно дејство у настави, а овим се опет ствара једноставан, добро уређен круг мисли који условљава јединство свести, прибраност и чврстину срца а тиме и енергију моралног хотења. Права концентрација наставног градива је услов за праву концетрацију духа, а концетрација је духа претпоставка за постигнуће највишег васпитног задатка, за отеловљење идеала личности. Душа јако тежи јединству. своје битности са унутрашњом потребом т.ј. да свуда васпостави између својих стања и радњи најтешњу везу, а у томе јој на природан начин помаже права концетрација.

Тако је психологија наука на којој се оснива план учења да у његовим појединостима, која у појединим наукама изложено градиво цени, испитује, дели и употребљује.

Последњи је дидактички задатак обрада наставног градива. Обрада је наставног градива поред избора и. распореда битна претпоставка за остварење наставног циља. За решење овога задатка ослања се дидактика потпуно на психологију, од које добива само један прави наставни метод, а то је психолошки. По томе се методу не предаје наставно градиво механички или догматички, већ тако како ће оно постати права својина дечјег духа; предавајући по томе методу настава продире у дечју душу и хотимично ћ по плану ставља је у живахну радљивост а према њеним