Učitelj

370 | законима развића; укратко, по томе се методу извршује у васпитанику прави природни процес учења. С тога психолошко уређење наставног метода зависи од обзира на природу процеса у учењу и од познавања услова који одређују ток тога процеса. Психологија учи да свако познавање почиње везом душе са спољашњим светом. Многоструке дражи спољнега света утичу на душу и производе у истој најпростије психичке акте -— осећаје. Помоћу осећаја као чисто унутрашњих стања не долазе спољни утицаји душе још јасно и одређено до свести, то се постиже тек у опажању, које постаје на тај начин што осећај у своме чешћем репродуковању добива у јасности и одређености, ступа према објективним узроцима у одређен однос и тако се јавља не само као унутрашње стање, већ и као слика објективног битисања или догађања. Опажање не даје у свима случајевима разговетну слику о спољашњем предмету. Ну, пошто је то у интересу душевног развића неопходно потребно, мора се опажање уздићи до разматрања, до оног унутрашњег стања у којем душа брижљивим проматрањем и примећивањем спољашњег предмета све или пак битне знаке упознаје потпуно разговетно. Из тога излази захтев за наставу да она у циљу обога ћавања васпитаникова духа, износи ново конкретно градива које се мора тачно посматрати. Али оне представе које тек долазе у свест, налазе у истој већ неке масе мисли које су постале искуством, дружењем, наставом, екс. Психологија нам казује да само онда могу нове представе бити од користи по душевно развиће, ако се могу спојити старим круговима представа тј. ако старе представе " буду аперцеповале нове. Аперцеповање се врши међу слич-

ним представама, зато је потребно кад предајемо васпита_нику ново градиво и ако хоћемо да то градиво постане душевна својана васпитаникова, да прво у његовој свести пронађемо сродне представе новима и да исте изазовемо у свести: То је потребно.-и с тога да се благо дечјих мисли, особито оно што је стечено у предшколско доба, испита и да се према томе спреми ново. Али да би васпитаник при предавању новог градива колико је могуће више самосталан био и да би се у његовој свести могла развити слободна душевна радња, мора се истаћи циљ