Učitelj

391

Чакавским дијалектом товори се: у јужној Истри (приближна северна. граница река Мирна); у северном делу хрватског приморја (приближна северна граница иде од Ријеке на Сењ, затим водомеђом реке Купе и притока Јадранског Мора); у Шопроњској, Мошоњској и Железној Жупанији у Хрватској; на острвима северно од Хвара и Виса (боље од Спљета) и местимице око Задра, Шибеника и Спљета. Њега све више нестаје, и уступа место штокавском, па и кајкавском дијалекту.

Штокавским дијалекшом говори се у свима осталим крајевима српскога народа.

10. Источни, западни и јужни говор.

Пространство свих ових говора није довољно испитано, те ћемо дати приближне границе.

Источним говором говори се: у највећем делу Србије (сем југозападног дела), Срему, Бачкој, Банату, већем делу Старе Србије (јужно од Митровице и Ибра), Маћедонији и западној Бугарској. Источним говором говоре и кајкавци.

Западним говором говоре: скоро сви чакавци; Срби-Мухамеданци и католици у западној половини Босне и Херцеговине; понајвише католици у Славонији, Хрватској и Барањи; и нека села око Љубовије у Србији.

Јужним говором говори се: у југозападном делу Србије (приближна би граница била: Видојевица—Ваљево—Краљево—ИбарРашка—турска граница— Дрина); у Босни и Херцеговини (у западној половини само православни, а'у источној Срби свију вера); у Црној Гори; у Старој Србији северно од Митровице иИбра; у Далмацији јужно од Спљета (од Цетине до Неретве помешано са западним говором); и помешано са западним говором у Хрватској, Славонији и Барањи.

У књижевном језику — због свог пространства и других преимућстава — код нас се употребљава, по правилу, источни говор. У Србији и Војводини (Срему, Бачкој и Банату) он је данас готово сасвим преобладао. Оно неколицина писаца који се вежбају у јужном говору — више подражавајући Вуку, него из принципа потпуно ишчезавају према општој употреби источног говора. Зато (у Србији и Војводини) шреба писати само источним говором.