Učitelj

268

треба саопштавати оним редом, како се је човечанство у свом културном развијању и примало. На томе су основани ти културно историски ступњеви, према којима Немци раде. Али треба да знамо да су то Немци с осморазредним осн. школама и најнапреднијим школским уређењем. Према овим ступњевима прописују се програми за сваки предмет онако, како се он развијао, а то се опет све удешава према физичком и психичком развитку ученика на основу концентрације. Пре неколико година и код нас је д-р Окановић у „Просв. Гласнику“: писао о овим ступњевима и израдио наставни план по ком би се радило у основној школи. Млађим учитељским генерацијама сигурно је јаснија слика о овом питању.

Из овога се до сада види, колико се и како може, наставним градивом утицати на стварање убеђења и воље, ако се сам начин рада строго ослања на психичким зако-

нима у дечјем развитку.

Сад опет да се вратимо на оне две главне психолошке радње: аперцепцију и апстракцију. Аперцепцијом долазимо до јасних престава, а апстракцијом вршимо још главнији

задатак: поредимо преставе једну с другом; везујемо старе.

с новим; издвајамо нарочите знаке и добијамо појмове. На основу ових духовних радња постали су формални ступњеви у обради наставног градива. Теорија формалних ступњева, данас је као нека епидемична болест у нашем педагошком свету. Код нас су многи третирали ово питање. Читајући по разним листовима белешке о просвети, видимо, да се сада теорија о формалним ступњевима расправља у српским земљама с оне стране Саве и Дунава, за тим у Црној Гори, па и код наших најближих суседа. Многи мисле да су формални ступњеви проста формалност и да се њима учитељ у свом раду везује за извесна правила од којих не сме никако отступити. Али кад се из ближе погледа на суштину ових ф. ступњева, види се да они нису од штете, али се може и без њих. Они су по_реклом из Пемачке из Хербартове школе. Хербарт их је основао а доцније је највише за њих радио опет Немац —

! Ваљда у Пед. Прегледу:

Ма ом