Učitelj

071

праву 0 шесто-разредној основној школи у нас. Ми би молили да сваки нађе ову његову расправу у „Пед. Прегледу“ и да прочита.

До сада смо говорили о настави, и видели: колико настава помаже у васпитању и колико од ње зависи образовање моралне воље или карактера. У главном може се рећи, да настава даје једну количину знања, из кога дух наших ученика треба да створи морална правила у животу. А како ће своју вољу васпитаник управљати по овим правилима, о томе имамо сада да говоримо.

На томе ради непосредно васпитање или васпитање у ужем смислу. Ово непосредно васпитање је најповољније, „јер нас оно води најкраћим путем карактерности, путем рада, који произлази из јаких осећања и одлучне воље“. (Бакић). Кад се сетимо на каком духовном развитку добијамо наше ученике при ступању у осн. школу, онда ћемо лако доћи до резултата: какав поступак мора владати с васпитног гледишта. Познато је с каквим тактом и благошћу морамо пресрести наше ученике првих дана њиховог школовања. Ми излазимо пред њих, час као родитељи, час као дру: гови. И то тако мора бити. Ми добијамо децу у школу на ступњу т. зв. дечјег поверења. (Она слепо иду за нама; она се повинују нашој вољи. Нама је тад задатак да ство“ римо између нас и наших ученика јако поверење, које ће нам бити највећи помагач у извођењу васпитног задатка. Да би добили ово поверење, морамо се старати да потпуно освојимо децу, да их задобијемо за нас, да нас воле, => да добијемо њихову љубав. Да би стекли њихову љубав, морамо и ми имати љубави према њима, према школском раду, и према своме позиву. Где владају та најважнија два факта: узајамна љубав и узајамно поверење, онда се може рећи да је осигурана позиција за постигнуће циља, коме тежи ово непосредно васпитање.

Најглавнији су начини рада у непосредном васпитавању прилагођавање и навикивање. а за тим угледање и подраојеивање. Све ово опет зависи од оних двају услова које напред поменусмо. Навикивањем и прилагођавањем може се много учинити, нарочито у првим данима кад деца пре-

лазе из домаћег у школски живот. Па још кад се сетимо