Učitelj

996

много поред прилога, кулучећи преносили материјал. Некима је пак то пословањ>, као прилог урачунато. Тако је то с вољом давано и рађено, да није било ни удовице, као ни највећег сиротана, који за ову грађевину није бар штогод приложио: ако не у новцу, оно у раду по неколико дана на грађевини у циљу прилога.

Да ово, овако јевтино кошта, допринео је много и ондашњи старешина манастира Каленића, поч. архимандрит Тодосије Ковачевић, који на молбу пок. Уроша, даде сву дрвену грађу за кров и друго бесплатно, као прилог од стране манастира из манастирске

планине. С тога нека му је и од нас вечита хвала! Слава му! Бог да га прости.

Но као свагда, у сваком јавном пословању, није могло бити без опозиције, па тако и овде. Било је неколико њих, који су се одупирали, па не само то, иего су и најжешћу агитацију развили противу ове грађевине и њеног пословног одбора. Употребљавали су сва средства, па и најружнија, само да ствар омету, али им је труд остао без успеха. Они прилога и не дадоше, али су их великодушни Опорићани мирно посматрали и не тражећи им га. Само што им не рекоше Христове речи: „Опрости цм Богмее, јер невнају шта раде“.

Кад школска зграда би потпуно готова, онда дође изаслата стручна комисија од стране министарства просвете, која ову грађевину као исправну прими и свој извештај министарству поднесе. И тако Опарићани дођоше до нове школске зграде за два одетења потпунце са свима удобностима саобразним законском пропису. У брзо, по овом примеру, подигнуте су у околини две нове школске зграде, где су биле старе и једна сасвим нова у Превешти, истом срезу.

Доцније је уз школску зграду подигнута друга нова школ. зграда са четири одељења и то: две шупе, два шпаиза за оставку и једна шупа за кола; штала за коња и краву учитељ. Простран таван за сено. Лепо ограђено двориште с дивном двораном и школским вртом. Нужник са три одељења на олуцима и резервоарима озидан каменом и циглом. Све су ове грађевине од тврдог материјала подигнуте. На крају је дворишта школска звонара подигГлута на два дрвена стуба у висини 15 метара, покривена даском, о којој стоји обешено звоно у тежини од 15 кгр. на коме стоји овв написано: „Јанићије Нешковић, владика удсичко-кругаевачки, поклони ово звоно школи опарићској 1871. 200.“