Učitelj

660

ложи Министру за казну, предавали уредније школски прирез школској каси.

Данашњи закон о народним школама привремено је укинуо стални школски надзор и издржавање народних школа вратило је се натраг. Данашњи закон нагнао је народ да плаћа школски прирез, али која је корист од тога, кад ни половина тога приреза- не уђе у школску касу, већ се потроши на општинске потребе.

Колико бедно стојимо данас у томе погледу излишно је овде и доказивати, јер је готово и деци познато, да су и сувише ретке школе, које од општине добивају сав школски прирез. Огромна је већина школа, које не добивају ни половину школског приреза од општине. Због тога ће се ретко наћи учитељ, који је примио квартирину на време. У већини случајева мора да чека по неколико месеци па и година док је прими. А ако се из дотичног места премести више је никако и не прими. И тако учитељима пропадају законом огарантовани приходи, који представљају суме од по неколико стотина па и до хиљаду динара. У многим школама не само што школски послужитељи не приме оно мало злехуде плате на време, већ им се у много случајева никад и не изда. Многе школе немају дрва за огрев; немају ни најнужнијих потреба као: метле, четке, судова за воду, креде, хартије итд. а већ о савременим наставним срествима и училима нема ни помена. Многе школе, због разграђеног дворишта и поразбиваних прозора, пре личе на какву на. пуштену пограничну караулу него на школу.

Мали је број школа које одступају од ове ружне слике и тиме чине изузетак, али је желети да ови изузетци буду представници опште слике.

Да је ова ружна слика стварна, а не произвољно з3амишљена, знају сви учитељи народних школа па и само Министарство Просвете, јер ово потврђују сви извештаји свих школских надзорника.

Кад је ово овако, онда је дужност сваког мисаоног човека, сваког пријатеља школе и народа, и свих позваних фактора, да овоме злу нађу узрок и да тај узрок отклоне те да народни новац, који народ даје за школе, не иде на друге некорисне потребе.

Ми ћемо се постарати да овде у кратко изложимо