Učitelj
644
ректор Велике Школе, служи као хонорарни наставник. И тако је педагошка катедра стално била празна. Међутим у току овога времена, било је пуно студената који су стекли право на полагање испита и испити су се морали да полажу. Сад су наставници теоријске философије пропитивали и педагогику као део практичне философије. И док је један · наставник, доценат, постарао се те бар прочитао Рајна и у одсуству Н. Н. питао педагогику по Рајну, дотле је учени професор Н. Н., који силно игнорише педагогику и учитеље, питао кандидате већ неколико година све по Бакићевој педагогици, и ако Бакић по мишљењу факултета није могао бити изабран за редовног професора. И што је најгоре кандидати су знали унапред шта ће им пасти из педагогике, јер су већином падала иста питања. Тако је узастопце, мислимо, два или три пута за писмени испит пало: „Формално и материјално образовање“ што износи лист и по у Бакићевој педагогици. Није ли то терање спрдње с педагогиком на Универзитету. Када су се господа већ заморила, онда су опет расписали конкурс за педагогику. На тај конкурс јавила су се два наставника чији је. избор ових дана завршен тиме да није изабран ниједан. Веома је интересантно пропратити овај избор.
Оба кандидата, на основу својих радова, пријавили су се за ванредне професоре. И шта бива2 За референте радова и квалификација пријављених кандидата за ванредне професоре, одређују се два доцента и један ванредни професор. Дакле по логаци нашег универзитета ванредне професоре могу бирати доценти. Истина, колико је нама познато, један се доцент опирао и сматрао је за пелогично да он реферује о радовима људи који су се пријавили за ванредне професоре. Али што је још најлепше, или боље је речено најгоре, док је овај доценат, теоријски философ бар слушао педагогику на универзитету, дотле је други
доценат класик, који, можда, никад није ни сањао да ће