Učitelj

4

645

и он реферовати некад о педагошким радовима. Трећи референат и мрзи педагогику и не познаје педагогику готово никако. ИМ, тако је испало да нестручни људи реферују о стручним радовима и да се на основу тога бирају наставници за универзитет! Додајте томе да ни међу осталим професорима и доцентима Универзитета није било ниједног стручног човека, онда ћете имати слику пред собом, да наши наставници Универзитета решавају о ствари, коју не познају. Истина је да човек не мора увек бити стручан, па да ипак као волонтер познаје бар мало педагогику, а нарочито то може важити за теоријске философе, али да овде ни тога узгредног познавања није било, види се по самим рефератима, нарочито оног класика и ванредног професора. Јер, док је доценат, теоријски философ, једног од пријављених кандидата хвалио с разлозима и тврдио да може бити изабран, дотле је доценат класик стајао у супротности својим рефератом с оба теоријска философа. Наравно, ништа се друкчије није могло ни очекивати! Међутим први референат, ванредни професор реферовао је да један кандидат нема довољно радова, а да други има доста стручннх радова, али нема научних и да због тога не може бити изабрат ниједан за ванредне професоре. Када би бар мало рефлектовали на ове оцене нама би. се пребацила необјективност и неначелност овога чланка и добациле би нам се да хоћемо да унизимо достојанство Упиверзитета, да смо испуњени мржњом према Универзитету. Ми ћемо на све ово рећи само то што цео свет зна и види, да на нашем Универзитету не само међу доцентима и ванредним професорима, него и међу редовним профе-

сорима, и то баш међу онима који су одмах постављени _

указом, има који не само да немају научних радова, већ немају ни стручних озбиљних и већих радова, ако се већ поједине омање монографије и чланци журналске вредности

не рачунај стручне радове. Па кад већ они сами немају, рачунају у стр) | | Ј