Učitelj

732

штету нашега правога просвећивања и културнога напредовања, то је несумњиво. Политички прогрес, у погледу проширења народних права и слобода, донео је у многоме културни и просветни регрес.

Оваке нам мисли изазва и овогодишња Чупићева Годишњица. Одлична по садржини својој, као и све досадање другарице њене, она ће лежати у просторијама задужбинским као што леже и досадање друге мене! И благо, сабрано овде да користи уму и срцу српскоме, закопаће се опет у — магацине задужбинске !

ж

И овогодишња Годишњица нимало није изостала по садржини својој од досадашњих, ако их није још у нечем и претекла.

На првом месту је занимљив рад Стојана Новаковића „Бугарско-сриски раш и оновремене кризе 1885-—1886, мемоарски листићи.“ И ако нам писац ово износи под скромним именом мемоарских листића, опет је ствар о којој он говори као и сам начин објективнога изношења од толика интереса, да неће бити Србина којега она не би заинтереоовала. Писац је познат са многих историских радова; особито из наше историје и прикупљања грађе за њу, па му је и овде била главно историска истина. Зато нам је износи овде онаку какву је нашао и као очевидац и у многим фактима из тога рата.

За овим долази: „Краљевић Марко, литерарно исграживање узрока његове славе и популарности у српском народу“ од Срете Ј. Стојковића. Писац овога чланка нам је познат са своје студије о песмама косовским. Све народне песме о боју косовскоме он је не само уредио хронолошким редом него и допунио, и тако у његовој „Лазарици“ имамо целокупну епопеју о овоме најзнаменитијем догађају из наше историје. Сад овде Стојковић узима нашега највећега народнога јунака и истражује узроке његове славе и величине. МИ налази, да са саме снаге своје и јунаштва Марко никад не би био оно што је у песми и души народној, него је Марко срце народно освојио другим особинама својим, и то су врлине, и истражује које су то. Рад је довољно исцрпан и посве занимљив.

Трећи је чланак „Из Скандинавије“, путничке белешке од Свет. Николајевића, и то само први део „Данска“. Овај је рад најдужи. Али је тако пун поетичнога описивања и изношења природних и културних лепота и историских података да ће га сваки у сласт прочитати. Читаоца ће нарочито заинтересовати напредак Данске, која је мала држава али куд и камо напреднија од нас.