Učitelj

832

находећа се пластична снага употреби: ред и заједница (веза) духовнога живота побеђује и рђаве природне склоњености.

Сада да анализујемо увежбавање логичкога мишљења и образовање једне везе представа у сазнању, које ствар. ност репрезентује и њезино обликовање омогућава. У служби овога задатка је од Рохова прво катихешски метод изведен. Али је ипак он својим навођењем ознака својим страњичавањем појава само од ограничене вредности, штавише у извесном смислу остатак из времена пре наше модерне науке. Живи нагон за сазнањем је управљен на то, да схвати унутрашње свезе у стварности, просте одношаје, којима стварност постаје за интелекат провидна. Задовољење те потребе је у томе, што ми тражимо, да конкретне односе између појава поставимо, који се тада најзад сви и као одношаји зависности дају апстрактно приказивати. Али ми не бисмо могли утврдити таке одношаје зависности и из онога, што се заједно затекло, издвојити оно, што заједно припада када нам не би био у правилности споја спољашњи знак зависности једне појаве од друге дат. Ту је кључ за разумевање индукције. Оно тражи нужно с помоћу општега. Корачајући од случаја до случаја, излучује она из секвенција или кретцистенција стварности тачно, у колико је могућно квантитивно одређене појаве или саставне делове појава, који су у међусобном стаменом односу. Ова се једноликост може тек онде тачно ухватити, где се јавља као једнакост у броју или у просторној величини. Прости међусобни односи величина у правилном враћању су знак божанства сред збркане игре чулно променљивога. Тако дејствују анализа и од ње неразлучна индукција заједно са синтезом и дедукцијом. Главна операција међу овима, утврђивање односа у једној несхваћеној према нама ступајућој целини, најживље се увежбава у језиковном схватању једне реченице или реченичнога скупа, нарочито ако је то увежбавање потпомогнутим тачним помоћним средствима граматичког знања. Уједно граматика доводи до свести, ковректне односе на стварности, а математика нас вежба, да односе у квантитивном схватимо. Ако хоћемо ово довођење до свести на стварном и увежбавање њихова схватања да означимо као формално образовање, то је оно дабогме подлога за читав овај део васпитања.